Nova Evropa

1900, porashH brojem od 60 ши јопа па 95 milijona, Germani od 60 milijona na 145 milijona, a Sloveni od 60 milijona na 160 milijona, — Srbija je, što se fiče brojnog napredovanja, u prošlom veku i početkom ovog veka bila na trećem ili četvrtom. mestu, Dobar znak, O ugarskim Srbima beleži pisac, da su u poslednja dva veka slabo napredovali: 1720 bilo je u Ugarskoj 108.727 srpskih duša, a 1910: 461,516, dok su se Madžari za ta dva veka brojem tudeseterostručili (Madžari, od 1900—1910, pokazuju prirast od 16,3%, Srbi jedva od 5,4%), Ali se iz tih brojeva ne može oceniti sposobnost rase za umnožavanje, jer šu Srbi u Ugarskoj imali takih gubitaka ikakvih ostali narodi monarhije nisu imali, Srbi su u Monarhiji kao graničari sačinjavali prema svom broju nesrazmeran sastavni deo vojske, u XVIII veku za jedno vreme više od polovine, Oko polovine XVIII veka odselio se velik deo naroda u Rusiju {piščev broj od 100.000 preuveličan je); a medju iseljenicima iz Ugarske u Ameriku, kojih je bilo početkom našeg veka 176,283 duše, bila je »većinom« Srba,.Kad bismo imali tačan broj srpskih iseljenika iz Ugarske u Ameriku uopće, koji ne znače potpun gubitak jer se delom vraćaju natrag kući, onda bi nam tek bio tačnije poznat i broj prirasta; ali ni onda još ne sasvim tačan, Madžarska statistika je, u poslednjim decenijama pre Rata, upisivala u Madžare i one koji to nisu bili; tako su oko 30,000 Bunjevaca u Subotici godine 1900 strpali medju Madžare, a dotle su ih medju Srbe uvrštavali, To je učinjeno i sa ostalim Bunjevcima i Šokcima, što je, na papiru, silno pomnožilo broj Madžara u Južnoj Ugarskoj a umanjilo broj Srba, A kako su tek postupale popisne komisije pri popisivanju činovnika i nameštenika državnih, komunalnih, i drugih zavisnih ljudi! Jedan Srbin kondukter na tramveju u Segedinu, na moje pitanje što je, odgovorio je da je »pravoslavni iz Čanadi«, — ni meni Srbinu nije smeo reći da je Srbin!,,, Zbog sveđa tođa me držimo da se Madžarstvo tako naglo širilo kao što je madžarska statistika u poslednjim decenijima pred Ratom iskazivala, niti da je bilo opasnosti da narodnosti u Ugarskoj kroz nekoliko decenija iščeznu sa lica zemlje, kao što misli naš pisac, Nama se čini, da su verovatniji zaključci o narodnosnom pitanju u Ugarskoj Madžara O. Jasija, da se ni u Ugarskoj, kao dosad nikad nigde u istoriji, neće uspeti s nasilnim pretapanjem, a marodnosti u Ugarskoj, koje su imale pre Rata veći deo malog zemaljskog poseda u rukama, da se neće moći u dogledno vreme pomadžariti, ali da se dosta njihova elementa po gradovima pomadžaruje nemogući odolevati kulturnoj nadmoći Madžara, Ovo navodimo, što nam se čini da i kod nas ima političara kojima slava Tisina ne da spavati, te koji misle da bismo mi, koji ćemo verovailno imati vremena, u poslu narodnog pretapanja mogli

153