Nova Evropa

јама живота, и на сцени, имају правилно да употријебе, који спајају хармонички оно што осјећају са оним што имају да. изразе. Тиме, дабогме, није још све казано. Мајерхолд неће, да његови глумци буду некорисни чланови људскога друштва, као што су то били глумци досада, већ тражи да сваки од њих социјално користи новоме поретку. Он, услијед тога, и не признаје театра чији глумци својом игром нагоне свијет да. се повлачи у себе, и да само размишља, Он хоће од глумаца будућности да начини „инструменат за плакатирање страсти“. (Он затим, као прави марксист, проповиједа, да и театар данас, у ери класне борбе, има прије свега свим средствима што му стоје на расположењу да помогне настојања револуцијонарне масе, да придонесе њену бољем организовању, да јој у збијеној " форми пружа и добацује револуцијонарне лозинке,

Све је ово могао Мајерхолд да уведе у театар само са Формалне стране, јер досадашњи позоришни репертоар ни литерарно ни сценски није одговарао овим сврхама, нити су се сценски писци његова смјера уопће јављали, Реалистички театар имао је бар Чехова, док Мајерхолдов засада нема баш никога, па је присиљен да експериментише разним мањим комадима филмског карактера. Покушај са прекрајањем и прерађивањем старих класика, и других застарјелих сценских комада, потпуно му се изјаловио, Остаје дакле да се види, да ли ће и на том пољу прије или послије усијети, и ко ће му доћи у помоћ,

Мајерхолд, иако револуцијонар сцене, ипак је задржао бар неке театралне форме, Има међутим његових сљедбеника. који су у том правцу отишли још даље, Тако је, напримјер, Форегер направио од театра Миче НаЦ, у којем се мјесто сценских радња одигравају напросто клаунијаде, То је већ чист сценски футуризам, који је такођер, како тврди, у служби револуције. Али је и тај ултрарадикални рушилац старе позорнице добио свога премца у Ајзенштајну, који управља такозваном „пролеткултбином“,и којимиу „мјузик-хол -у види тек остатак старог театарског свијета, старога контрареволуцијонарног театра. Он каже, да револуција мора да буде потпуно радикална, и зато у свој театар уноси чисто циркуске елементе и трикове, као акробатске справе, ужета, љестве, ријечју све реквизите жонглерске вјештине и више еквилибристике; дио његова глумачког ансамбла изводи опасне акробатске вјежбе и жонглерије, или је забављен разним другим подвизима вашарске драматургије. За трајања ових представа. изводе се, у позадини, кинематографске пројекције, а одоздо негдје чују се звуци оркестра који изводи. рецимо, „плес машина“ или тако неку савремену пијесу,

Покушајима Форегера и Ајзенштајна не може се, држимо, придавати никаква већа важност, Спомињемо их овдје једино

186