Nova Evropa

као крајње изданке тежње за ослобођењем театра од старих конвенцијоналних форама, Колико у тим тежњама има намјера да се угоди надлежнима и војводама при Наркомпросу, у то се даље нећемо упуштати; уосталом, ко јамчи да неће баш ови из циркуса и кабарета у Русији с временом искочити, па — као у политици и привреди — створити „Неп“, иу њему нови театар, театар будућности, чије контуре видимо већ сада у настојањима Мајерхолда и његових другова,

И. Пасарић.

Руси у Јужној Србији.

В, Григоровић и А, Гиљфердинг, два угледна руска слависта, посетили су средином Х!Х столећа Јужну Србију; они су помно проучили живот и прилике ових земаља, те су и објавили своје утиске; њихове путне успомене спадају у ред важних извора за познавање прошлости Јужне Србије,

Касније, у Јужној Србији постављени су руски конзули, који су тамо играли доста значајну улогу; од њих је пок. И, Јастребов веома познат, као скупљач народних песама, и обичаја, Г,. Машков, који се нарочито истакнуо својим србофилством, сада негде животари у Југославији као руски емигрант. Мени је причао пок. Илија Вучетић, професор и дугогодишњи јавни радник у Скопљу (био је тамо директор српске гимназије), колико је много добра Србима учинио исти Г, Машков.

Почетком ХХ века посетила су Јужну Србију опет два знаменита Руса: један је био велики историчар уметности, професор Џетроградског Универзитета и члан руске Академије Наука, От. Никола Кондаков (сада у Прагу), који је издао описе многих јужно-српских споменика; други је био вођа „кадета" Павле Миљуков, у то доба професор Софијског Универзитета, који је био приморан да, на тражење тадашње руске царске владе, обустави своја предавања у Софији, те да путује, као археолог, по Јужној Србији. Неке његове забелешке штампане су у „Извештајима" Руског Археолошког Института у Цариграду.

Руске иконе, руске црквене и друге књиге, руске слике и летаци, ширили су се по Јужној Србији, У неким црквама видео сам много црквених књига штампаних у Москви, те икона рађених у Русији. У неким радњама у Скопљу можете наћи слике и натписе исто онакве какве су се пре Рата виђале по руским дућанима и крчмама,

Турска полиција вероватно је добро пазила на те везе, како се даје закључити из цензурисања чланака о Турској У

187