Nova Evropa

brovačkim grbom, na kraju, i savremenoga grofa Vojnovića, Sećam se, da sam se prvi put zbunio u ovoj svojoj ilaziji, kad mi je pokojni Ćipiko {koji je, po ocu, od starog irogivskog plemstva} jednom u Beogradu, pri susretu s Vojnovićem, uzgred objasnio njegov odnos prema Dubrovniku i prema plemstvu nazvavši da rečju »povero Mozlaccho«, čiji sam pravi smisao tek kasnije shvatio, Medjutim je Dr, Lujo knez Vojnović dopuštao svakome da veruje u njegovo starinsko poreklo, pa je to mišljenje i sam podupirao, i još i za Svetskoga Rata javno je prevodio svoga »Епеха« па francuski, stavljajući u začelje svojina propagandističkih spisa; Comte Li. de Vojnovich,)

Znamo za još jednoga Vojnovića da je bio u izvesnim vezama s Dubrovnikom, Na stranama 99—101 knjige IL svoga »Pada Dubrovnika«, Dr, Lujo knez Vojnović priča o jednoj »misiji« ovoga Vojnovića sledeće:

·. . 7, marta (1806) Semat primi pismo od majora grafa Gjordja ·'Vojnovića, koji se u konalu od Kalamote beše zadržao na Кебан »Уеneri«, U pismu mu Vojnović saopštava, da je dobio jednu poverljivu misiju i pozivaše Senat na przgovore s njime! Sve to preko бауе Еопtonove {ruski generalni konzul u Dubrovniku)! Novi pređovarač dodje na najsvečaniji način u Dubrovhik , , „ {Fonton) zlarado beleži smešni aparat svečane sednice u Malome Vijeću i neraspoloženje gradjanstva protiv ovoda movoda ruskoga poslanika, U Malome Vijeću, gra! Vojnović ponovi maprosto Sankovskove punktacije, {Samkovski, ruski konzul za Omu Goru i tada ruski komesar u Boki Kotorskoj.) Ne prihvate li sz, Bokelji i Crnogorci stupiće na dubrovačku zemlju, Obeća Republici, u protivnom slučaju, Carevu zaštitu i dotakne se čak i Sultana Selima i njegovih iodmosa sa Republikom, Malo Vijeće, osim ђојезпоба Мића Bone, sasluša strpeljivo jednosatni Vojnovićev govor... Vojnović se povrati na brod, Onog istos dana u večer primi Senat jednu Vojnovićevu notu u kojoj ponavljaše svoje deklaracije izrečene u dvornici Ma-

“) Još je jedan naš književnik došao bio na misao, za vremz Svetskoga Rata, da vrednost i тпабај опоба što. piše potkrepi i podigne, za inostranstvo, zvučnim grofovskim naslovom (možda baš pod sugestijom spisa Dr, Luja Кпеха Vojnovića), — stari G, Čeda Mijatović, u Londonu, I on se na svojoj knjizi »Memoari jednog balkanskog diplomate« {»The memoirs of a Balkan diplomatist«, London 1917) potpisao Count Cheddo Miyatovich; ali je posle izjavio uredništvu »Morning Post«-a, a još docnije i nama {vidi »Nova Evropa« od 21, jula 1921, »Šta se čuje«), da ga је (ако potpisao, u korekturi, jedan njegov znmgleski prijatelj, budući da se on sam

·— ako je carica Marija Terezija podarila njegovoj porodici plemstvo u

Ugarskoj —, »kao sin najdemokratsklcije zemlje na svetu, Srbije«, nikada ne služi svojom titulom. Na od nas izraženu zmatiželjnost, da saznamo nešto bliže o :ovome plemstvu ii samoj diplomi kraljice Marije Terezije, o kojoj је боте теб, О, Č, Mijatović mija se dalje izjašnjavao,

210