Nova Evropa

те на којега би се лако дале применити све карактеристике у наводима што смо их на почетку исписали из студије ЈЕ Брајера. Као на главно спомоћно градиво, за боље разумевање овога поглавља, упућујемо читаоца на писма самога Дра. кнеза, која смо — у вези с афером Др, Хинковић—Л, Војновић, поводом провале у аустријски циришки конзулат за време Светскога Рата (о којој ће провали бити још говора у нашем листу) — објавили у „Новој Европи“ од 11, децембра 1924,

III

Dok je Zanović izneo svoga morlačkog »kneza« [Conte) ako je uopšte i to bio — u inozemstvo, pa ga onde odmah preveo na Irancuski (prvo na Come, a onda na Princ ej, da se naposletku uživi u ulogu potomka viteškoga Skenderbega [St iбрап Annibal Prince d Albanie)}, pa čak i potpisuje sa Castriottod Albanie, dotle je »graf de« Vujić doneo gotovu titulu sa sobom (одакје, 1 s kojim pravom, to ne znamo) u svoju adoptivnu domovinu, i jedino se uz to, u smislu svoje akcije i svojih velikih planova, proglašavao naslednikom crnogorskog prestola ili naprosto gospodarem Crne Gore, Dr, Lujo knez Vojnović, koji nije imao sreću da se rodi kao savremenik Voltera i Rusoa, niti mogućnost da nudi Francuzima ili Rusima po 20, 40, ili 80 hiljada Crnogoraca ili Albaneza kao vojne najamnike, uz predujam za troškove oko ekspedicije, morao je više pažnje da posveti svome rodoslovlju i nezi svojih predaka, pa je kombinovao talente Stjepana ı Dimitrija, da bi svome kneževskom naslovu pribavio što više respekta, I on je, kao Zanović, poreklom iz Boke, s morske strane, — onaj je iz Budve, ovaj iz Hercegnovog —, od sličnog kneževskog') porekla kao i Stjepan; ali se on naknadno, kao graf de Vujić u Crnu Goru, spustio u Dubrovnik i priljubio uzanj ispitujući ga i opisujući ga, da ga na kraju krajeva niko više nije razlikovao od ostale nasledne vlastele stare slovenske male republike, Što je njemu bilo sasvim pravo, Tako se desilo da smo i svi mi, novi Jugosloveni, od malena, učeći povest naših krajeva, ubrajali medju pesnike i pisce sa kneževskim du-

*) Slušali smo od G, Dra, H, Himkovića, da је za mjegovo vreme studirao u Majsenu {Meissen) u Nemačkoj jedan naš student iz Lokava {u gorskom kotaru) koji se nazivao princem — Prinz Rađošević —, jer mu je otac bio seoski knez, pa se je kao takav udvarao jednoj nemačkoj grofici, sa kojom se posle i oženio, Ovo mipošto nije usamljan slučaj ovakog, ili . sličnog, hohštaplerstva medju mašim studentima ma strani, i to se dešava još i danas, Poznat nam je 4 slučaj jedme naše studentkinje iz unutrašnjosti Srbije, iz poslednjih godina, u jednom gradu Nemačke, koja prevodi »knez«. u svom porodičnom imemu te se izdaje za kneginju {>Fidrstin«)|

209