Nova Evropa

dište talijanskog Parlamenta; drugi put, opet, bilo je govora o umorstvu jedne visoke zvanične ličnosti, Ali ovaki »prljavi poslovi«, koji nisu imali ništa zajedničko s vojničkim stvarima, nisu oduševljavali ni »stručnjake« u Cirihu, i oni su ih ili odlagali ili odbijali; pa su se držali »vojničkih objekata«. Pisac tvrdi, da ni veliki ratni brod »Regina Margerita«, koji je noću 1i, decembra 1916 pred Valonom potonuo (skupa s komandantom talijanskih trupa u Albaniji i sa mnogo talijanskih oficira i vojnika), nije bio žrtvom austrijske mine, kao što se još i sad misli, već da je poneo iz Valone, s utovarom uglja, podmetnutu eksplozivnu bombu koja je tačno izvršila svoje dejstvo,

Ovake eksplozivne bombe bile su najsavršenije sredstvo takozvane ratne sabotaže, koju je Nemačka uvela, i koja je prouzrokovala mnogo strašnije štete od svake druge vrste špijunaže, »Kod tako neizmerno velikog broja neprijatelja morali smo pribeći i ovakim sredstvima«, kaže pisac ovih članaka, Te su bombe i pripremane u Nemačkoj, te slate u Švajcarsku u velikim sanducima, upakovane najčešće u lutke i druge dečje sigračke, ili u vidu uzoraka uglja {vrlo traženoga artikla tada u Švajcarskoj) u kojima je bilo ekrazita. Ovaki eksplozivi, kad se zapale napolju, ne mogu mnogo škoditi; ali u zatvorenom prostoru — poimence u kakvoj barutani, ili u peći, ih u naslagama uglja — njihovo je dejstvo strahovito, I ove bombe, i druge eksplozivne predmete — osobito i kemički preparirane haljine {najčešće iskrpljene, radničke, da ne bi pale u oči), u koje bi se na zgodno mesto ušilo ekrazita ili drugog eksploziva —, snabdevali su Nemci satovima sa najsavršenijim mekanizmom, koji su se dali naviti na sekundu, kada će planuti bomba ili ekrazit i izvršiti dejstvo. U to je sve trebalo, naravno, uputiti i posvetiti onoga koji će imati da manipuliše s ovakim predmetom, što doista nije bio lak posao, Kapetan Majer, kako izgleda, bio je i u tome nedostižan, te ga njegovi zavidljivi drugovi iz konzulata za vreme Rata nisu uzaman zvali »Admiralom« (»Ammiraglio«), a Talijani posle Rata — kako kaže njegov nemački pomoćnik smatrali »najvećim austrijskim saboterom«, Ako za »Reginu Margeritu« i nije sigurno da nije ipak naišla na minu, za veći od nje drednot »Leonardo da Vinci« (22,380 tona), koji je 2. avgusta 1915 potonuo u samome pristaništu Tarenta, nema sumnje da je otišao u vazduh na ovaj način, s pomoću eksplozivne bombe koju mu je namenio i dostavio kapetan Majer i njegov pomoćnik, Evo kako ovaj poslednji opisuje ovaj »podvig« :

S proleća 1916 bio je ovaj drednot toliko gotov, da je mogao otići do Taranta, da primi svoje topove i municiju, Oko polovine avgusta imao

374