Nova Evropa

Šlegl] i G. Radić, Ovoliko uzgred G, Toni Šlegmu; a što se tiče G. Radića, i njegove politike u ovome času, prenosimo u sledećem, sa dopuštenjem pisca, uvodni članak koji je, pod natpisom koji smo gore ispisali, izašao u beogradskoj »Republici« od 2, aprila, Izostavili smo samo poslednje počelo, koje se tiče čisto odnosa izmedju Jugoslovenske Republikanske Stranke i Radićeve stranke, a sve ostalo preštampavamo doslovno, jer je tu kratko i krepko rečeno, kako to ume samo G. Jaša Prodanović da kaže, sve ono što se i po našem mišljenju ima da kaže o neverovatno rapidnoj evoluciji političkih uverenja uhapšenoga vodje hrvatskih seljaka i njegovih sledbenika,

=

Ма prvim izborima u Jugoslaviji Radićeva stranka pokazala je ogroman uspeh, To je stvorilo vrtoglavicu i u vodja i u vojske i zasenilo svima oči, te nisu znali kuda da se kremu. Kod slabih političara neuspeh tera srce u pete, i pričinjava da se ljudi ponište pred jačima, a u velikoj pobedi oni se ponesu i da mogu, zaparali bi nebo svojim nosem,

G, Radić је , vele, vrlo učen čovek i zna mnogo. Ja to nisam osetio ni iz njegovih govora ni iz njegovih članaka, Ali neka je i tako, to još ne znači ništa. »Starija je Slava od knjide«, kaže naš narod, Može čovek biti učen a da ne bude pametan, G, Radića je opio broj njegovih privrženika, kao što slabe glave često opije i tanko vino a kamo li stari samotok. Zanesen lakom i brzom pobedom, Radić je udario u političke šenluke i orgije, Držao je da njegovoj moći nema medje ni njegovoj snazi otpora, Prezrivo je gledao na Srbiju; oglasio je sve njene stranke za batinaške; omalovažavao njihove vodje, a DO neke od njih i oklevetao, Kad su mu politički ljudi iz Srbije dolazili na sporazum, dočekivao ih malo te ne kao Aleksandar Maćčedonski pokorene knezove, ili Cezar vodje pobedjenih plemena, Hteo je nezavisnu republiku Hrvatsku u konfederaciji sa Srbijom, Pod Hrvatskom je zamišljao nesamo Slavoniju, Srem, i Dalmaciju, nego i Bosnu i Hercegovinu, a spremao se da primi pod svoje moćno okrilje i Crnu Goru i Maćedoniju. Beogradu je okrenuo ledja, te ga nije udostojavao časti da se u njemu bori protiv centralizma i monarhije, Nije tražio u zemlji ni saveznika ni prijatelja, i — kao nekad Velika Britanija — ponosio se svojom »sjajnom usamljenošću«, Da bi izvršio svoje velike planove, uzdao se u pomoć inostranstva i lutao je po Evropi od nemila do nedraga, da nadje ne svojoj suzi roditelja, nego svojim namerama pomagača, Mislio je da mu je sve dopušteno i sve otvoreno, Kucao je i na ruska republikanska vrata, i na tvrdu kapiju engleske monarhije, pa vele čak i na kapidžik talijanske diktature, Možda je tamo i našao brata da ga požali, ali ne i sprežnika da ga spomognč,

382