Nova Evropa
расположења _револуцијонарне омладине у југословенским покрајинама. Разликовало се несамо у погледу тактике, иу погледу момената, него, донекле, и у самој идеји, Омладина је била задојена идејом ослобођења и уједињења несамо Срба него и Хрвата и Словенаца с њима заједно. То већ није био неки традицијонални програм, јасан свакоме, где би званични кругови могли имати иницијативу. Понеки, и најупливнији чланови српске Владе, нису ни за време Рата, ни данас још у души прихватили југословенски програм; примили суга и држе га од невоље, Он је долазио од појединаца, од новатора, У ослобођењу и уједињењу Италије и Немачке имале су омладинске и остале нацијоналне организације улогу подстрекача као и код Југословена, гурале су Владу која има својих разлога да оклева; само што је код Југословена та приватна инипијатива била још већа, због споменутог југославизма.
Мада је Италија имала свој монархијски Пијемонат, опет се Мацини, вођа „Младе Италије", звао републиканцем. Интересантно је да се републиканцем назива и Гаврило Принцип на процесу, мада на истоме месту изјављује да краљевску Србију сматра Пијемонтом Југословенства. Омладина је увек од пламена, левичарска, занесена демокрацијом што већом, Немачки „буршеншафти" створени су, почетком 19, века, ради борбе против завојевања француског; кад се после режим у Француској измени и демократиса, ти исти немачки омладинци хвалили су Француску, а грдили своје назадне немачке владе, и чак су бежали у Џариз да се одатле боре. А би ли ико могао рећи да су ти људи били прости агенти пруске Владе2... Тако ни Србија није заносила југословенске омладинце само као слободна држава исте расе, него и као земља чија демокрација отскаче од полицијског режима код њих код куће, Кад су, после Ослобођења, кости сарајевских атентатора пренесене из иностранства у отаџбину, у свечаностима су суделовали званични органи Чешкословачке Републике, која је настала револуцијом; а нису суделовали органи Краљевине Југословенске ! Они не суделују ни при парастосима који се држе сваке године на Видовдан на заједничком гробу. Неки још живи другови Принципови и данас су, као сумњиви, под сталном припаском полиције, и немају баш потпуне слободе кретања. Један од тројице завереника који су дошли из Београда саопштио је на процесу, како су се морали брижно крити од полицијских власти Србије, јер да би их оне позатварале чим би их ухватиле. У много чему дакле постојао је, и постоји још, читав јаз између југословенске Револуцијонарне Омладине и Владе југословенског Пијемонта, Омладина је радила без Владе, тајно од Владе, и против Владе.
Колико је истина да сарајевским атентаторима није помаrana Влада, толико је истина да им није помагала ништа више
545