Nova Evropa

уноси тек омладина, иза Анексије, Други један знак овог нацијонализма, бар посебно код Срба, било је напуштање црквене платформе, која је дотле превлађивала у облику верско-автономашке борбе. У накнаду за занемарено православско осећање, чисти нацијонализам добијао је неки ореол религије, неку мистику месијанства и мучеништва. Интересантан је у том погледу детаљ на Сарајевском Процесу, где Принцип изјављује да је атејиста ; а један друг, Г. Чубриловић, додаје да је у Омладини јењала црквена вера, али порасла „вера нацијонална“, „и то много“. Ови млади занесењаци сећају ме на оног Шатова из Достојевскијевих „Демона": ион је тако један тип који безгранично верује у мисију свог народа, и ван нацијонализма не осећа потребу друге религије.

У нацијоналним борбама 19, века предњачила је Херпеговина међу покрајинама на западу од Србије и Црне Горе. Ту, на мостарској гимназији, мислим да су никле и прве клице доцнијих револуцијонарних ђачких дружина у Босни и Херцеговини, Једно тајно књижевно друштво под именом „Матица“ основао је тамо (1904) Г, Димитрије Митриновић. Две године доцније основано је, поред њега, и чисто политичко ђачко друштванце „Слобода“, око Богдана Жерајића. (Чланови су „Матице“ били, између осталих: Митриновић, Б. Шантић, M, Грђић, Г. Круљ, Драго Перовић, Гојко Круљ, 8. Поповић, и ја. У „Слободи" пак, сем Жерајића, били су: Солдо, Мијатовић, Старовић, Мићевић, Гаћиновић, итд, Обадва су се састајала седмично, Владимир Гаћиновић био је члан и једног и другог друштва, Године 1907, мостарски гимназисти стварају и ширих ђачких организација, са књижницом, јавним предавањима, музичким друштвом, „преодницама“ за нижу гимназију. Послани су изасланици у Сарајево да се слична организација и тамо проведе. Убрзо су се створиле организације и по осталим местима где је било средњих школа. У њима је провејавао дух слоге са Хрватима; али заједничког рада с ђацима Хрватима још није било, — с обзиром на заостале прилике у Босни и Херцеговини, Тек иза Балканских Ратова, и под утицајем академске омладине, почели су се примати и Хрвати у оба, дотле искључиво српска, друштванца средњешколаца, Свршивши матуру (1907), Митриновић и Жерајић отишли су, преко Србије и Беча, у Загреб, Мислим да нећу погрешити ако њиховој иницијативи припишем велик део при буђењу академске омладине загребачке. Митриновић је био један од покретача „Зоре“ (1910). Овај главни орган југословенске омладине говорио је те прве године само о јединству Срба и Хрвата; тек друге године обухваћени су одлучно и Словенци. (Како је све то још младо! У круговима око „Зоре“ биле су две струје: једна је више проповедала културно и економско и нацијонално организовање, указујући

548