Nova Evropa

на примере севервих малих државица; друга, више револуцијонарна, била је склона „директној акцији“ бунта и терора. То ме, уз осмех, сећа старих вечитих полемика на средњој школи : „Да ли револуција или еволуцијај“... Иначе, у питању напијонализма, начина и опсега уједињења, сви смо били сложни да се уједињење може извршити само ратом, и око Србије,

Већ године 1908, у часу Анексије, неки босанско-херцеговачки омладинци, па и писац ових редака, отишли су с високих школа у Бечу и Загребу у своје крајеве у Босни и Херцеговини, да спремају народ на устанак, Имали су шифре, неки су баратали и с експлозивима. Неколике стотине сељака Херцеговаца ускочише у Црну Гору. После разочарања анексијског почиње у круговима омладине једно далеко јаче врење него пре. Богдан Жерајић спрема се у души за своје дело, Кад Фрања Јосиф оде да посети Босну и Херцеговину, први пут као своју, дође и Жерајић у Сарајево и Мостар, с браунингом у џепу и с намером да убије; али нешто поглед на цареву крајњу старост, нешто интелигентна помисао на последице које би се свалиле на неспремни српски народ, задржаше поносног горштака да не пуца. Али мисао остаде у његовој глави, Иза Анексије беше почело у Б. и Х. једно кварење душа навелико, многи и многи помирише се са стањем, савише шију и стадоше трговати с народним стварима, Старија генерација омладинаца, тада већ зрелих људи, око „Народа“ и око „Отаџбине", држаше стару непопустљивост, али мало помало губљаше терен, Жерајић, као доцније и Гаћиновић, и Принцип, осећају силно гађење од поклеклог дела своје средине, младост их наводи да суде одвећ преко и једнострано, Они мисле да пријатељу и непријатељу треба показати да Анексија ипак није дефинитивна, и да сви њихови синови ипак нису изгубили смелост да погину.

Жергјићу се брзо даје прилика да изврши дело, Дне 15. јуна 1910, гувернер Босне, ђенерал Варешанин, отвара у име Цара први пут Босански Сабор; Жерајић хоће да покаже да Босна и Херцеговина нису вољне примити парламентаризма прно-жутог, — он испаљује пет метака на ђенерала, представника царева, а шести себи у уста, да сигурније одмах умре, Вреди подвући ову решеност, да атентатор треба Ma HM сам погине; и Чабриновић је, бацивши бомбу, прогутао дијанкалиј (само што је овај био изветрио), По исказу сведока који је први зграбио Принципа, и по признању самог Принципа, и овај је, после другог пуцња, био окренуо грлић браунинга у своја прса, но спречили су га пре него је имао времена да одапне (бомбу је испустио био на тле), И Махмуд Мехмедбашић спремио је био отров за свој несуђени атентат (1913). Жерајић је хтео да учини један протест и да најскупљом

549