Nova Evropa

полако подигнути нашу властиту индустрију, те уједно дати посла оним хиљадама наше радне снаге које се данас, у недостатку рада, потуцају од немила до недрага.

Данас, кад све државе свијета све више заштићују своју индустрију, ни ми нисмо могли и смјели остати скрштених руку. Солидарност народа и држава, о којој се данас толико пише и говори, није никада била даље од остварења него баш сада, кад свако гледа само своје интересе, односно интересе своје државе, а ни најмање се не стара за друге. Баш зато што нисмо водили рачуна о том новом стању и новом духу у свијету, ми смо у посљедње вријеме највише страдали на привредном пољу.

Постоји, међутим, опасност, да услијед нове царинске тарифе не настане поскупљење живота с обзиром на кризу која код нас влада, као и на чињеницу да су цијене код нас при свем порасту динара остале готово на пријашњем нивоу, Држимо додуше, да се повишење царине неће у знатној мјери осјетити на цијенама у детаљу; али све кад би повишење тарифа и имало за послиједицу неко повишење цијена, не треба заборавити, да је то повишење предувјет за развитак наше индустрије, и за стварање посла новој радној снази, или оној која сада у нашој пољопривреди не може доћи до рада. И друге су нације биле доста јаке да су мирно узеле на себе повишење неких цијена, знајући да ђе након пар година сама привреда дотичне земље и опћа дјелатност толико порасти, да ће надокнадити и паралисати лоше послиједице повишења цијена. А домаћа иидустрија, довољно развијена, већ и услијед међусобне конкуренце биће присиљена да са цијенама иде на ниже, Код нас има мање него игдје смисла за разне картеле и трустове, па са те стране има мало опасности да ће се, под окриљем царинске заштите, домаћи продуценти удружити и експлоатисати публику,

Нова царинска тарифа има ипак и једну дисонантну ноту: наиме, што је и даље остао слободан увоз иноземног брашна, масти, и још неких других артикала. С јесени 1922, кад је динар онако нагло падао, тадашњи Министар Социјалне Политике (Г. Жерјав), мислећи да ће тиме помоћи широким слојевима, дао је укинути те царине; али нас је искуство брзо научило, да ни то није помогло опћем порасту цијена. Од тога доба, премда положај наше млинске индустрије императивно захтијева да се та грана наше привредне дјелатности заштити, нико нема храбрости да опет успостави царину на брашно, те да тако спријечи абнормалност да, док наши млинови обустављају погон, добар дио наше државе импортира талијанско брашно! Није тиме речено, да наша млинска индустрија продуцира скупље него талијанска; доста је споменути, да смо прошле године извезли у Аустрију и Чешкословачку

58