Nova Evropa

||

Износ од 452 милијона неисплаћених и нерегулисаних рачуна озбиљно забрињује. Не толико ради обавезе државе, јер 450 милијона — при укупном износу државног дуга који прелази 20 милијарда —- не игра бог зна какову улогу, него зато што је тиме отежан рад нашој привреди, Тих 450 милијона неисплаћених рачуна, који се углавном дугују нашим домаћим предузећима, тешко утичу на нашу кредитну кризу која, и крај свег извесног ликвидитета водећих новчаних завода, веома полако и незнатно попушта, Тај државни дуг од скоро пола милијарде динара подједнако отежава посао и оних предузећа којима држава дугује као и новчаним заводима која финансирају такова предузећа, У биланци Бродске Творнице Вагона за годину 1924, например, видимо, да јој Министарство Саобраћаја дугује преко 99 милијона динара. Док Министарство за то дуговање не плаћа никакове, или веома ниске, камате подузеће мора својим банковним везама да плаћа најмање 1590 камата, тако да годишњи издатак само за камате на државно потраживање износи најмање на 15 милијона динара! Да том друштву држава толико не дугује, оно би своју продукцију могло знатно да прошири, од чега би наша привреда имала далеко веће користи него што је има сада, Та је творница, међутим, по свом саставу упућена да ради за државу, па будући да ова не плаћа, мора творница да се ограничи у свом развитку. Кад претпоставимо да има и других подузећа којима Министарство Саобраћаја. и Војно дугују велике износе на сличан начин, онда ћемо разумети колико та дуговања коче експанзивност појединих предузећа. Да се не налазимо у изразитој кредитној кризи, дуговање државе разним индустријским предузећима, уколико би држава плаћала пристојну камату, не би било ништа опасно; овако, уместо да у овим тешким временима баш држава пред= њачи извршивањем својих обавеза, те тиме не имобилизира и оно мало капитала што стоји на располагању нашој привреди, држава прва потенцира кредитну кризу, јер тешко и никако не испуњава преузете обавезе,

Према томе, први захтев наше привреде био би, да држава у најскорије време ликвидира све своје летеће дугове, у првом реду неисплаћене и нерегулисане рачуне, Будући да. се тешко даје замислити, да би држава из редовних прихода могла регулисати све своје летеће дугове, т.ј, исплатити своје рачуне, мора се помишљати на други начин регулације, Да је капитализам код нас више развијен, и да кредитна криза. није тако притисла нашу привреду, можда би држава могла, бар за прво време, да изда разне бонове на дужи рок, те тиме подмири сва своја дуговања; али с обзиром на данашњу ситуацију, тешко је веровати у успех пласирања оваких бонова, за неколико стотина милијона динара. Можда би

127