Nova Evropa

и решила у повољном смислу питање техничке сарадње са бољшевицима, несамо ради насушног круха, него баш из начелних разлога, дакле несамо из страха него и свесно, Госпођа Луначарска, например, свастика главног бољшевичког просветног комесара, која је била делегат средњошколских наставника, и писац ових редака, као делегат наставника високошколских, у име целокупне организоване интелигенције, преговарали су са представником Совјетске Владе, комесаром Др. Хејфецом, па је на тој конференцији утврђено, да ће интелигенција савесно, лојално, и свесно, сарађивати са бољшевицима, без обавезе ма за кога интелектуалца да мења своја политичка уверења; за узврат је Совјетска Влада преузимала на се обавеву хуманог поступања према интелигенцији, која нема да буде политички прогоњена, глобљена, гоњена на кулук, избацивана из станова, те која ће добијати плату, односно, попут радника, животне намирнице и друге потребне артикле, Приликом ових преговора могли су чути посланици интелигенције, да ће контрареволуцијонари бити ликвидирани за две до три недеље (борба је трајала још око две године |), а да ће и Светска Револуција и коначна победа пролетаријата неминовно наступити за коју годину!,..

Први кораци нове владе у Кијеву нису били одвише агресивни, иако извесне оштре мере, као што је била обустава свих новина, укидање судова, распуштање Градског Одбора, истеривање контрибуције у новцу и у натури, и то и од ситне буржоазије несамо од крупне, нису слутиле на добро, показујући да ће лепа обећања остати на речима. Ипак, док нису дошли у Кијев Украјински Совнарком и главна Чека, још се и могло живети, Но чим су они дошли, почела је „промена курса"; избацивање из станова еп таззе, у већини случајева са реквизицијом домаћих ствари, те сваковрсне регистрације, па онда и конфискације ствари, да и не говоримо о драгоценостима,— све је то било предзнак да иде још горе. Онда долазе „нацијонализација" и бирократизација индустрије и трговине навелико, те разноврсне шикане занатлија и ситне трговине, услед чега је јако страдао привредни живот већ уздрман и онако ратом и револуцијом, На селу пак реквизиције и свакојаки експерименти (стварање сеоско-господарских комуна уз одузимање од сељака стаја, земљишта, оруђа, бивших спахија), па глобљење богатих сељака и терање сељака на кулук, — све је то довело до брзог разочарања у бољшевицима, те до врења на селу, па онда до изгреда и чак до отворене буне сељака. Образују се веома опасне банде, под вођством хитрих и одважних атамана (најзнаменитији је од њих био тобожњи анархиста Махно, који је успешно ратовао у Северној Гаврији и у околини Катеринослава и са аустроугарским четама и са бољшевицима, а касније и са Ђењикиновим Добровољцима).

138