Nova Evropa

Све то омета саобраћај и изазива глад по градовима која се све више шири и постаје све ужаснија. Незадовољни су несамо „буржуји“ него и сви остали градски становници, сем повлашБених бољшевика и бољшевичких креатура. Оваку ситуацију искоришћују са једне стране „Директоријум“, који ускрсава такорећи из мртвих, па ондаи Њењикинови Добровољци, који мало по мало ступају у офанзиву. Нато бољшевици проглашују свуда опсадно стање, забрањују излаз из куће после 7 сати, појачавају своје социјалне и економске мере, мада су сеоне показале посве неподесне, Главно је пак ступање у бесну акцију многобројних „чека“ од којих се цела мрежа ствара широм Украјине. Чека апси силне таоце, изводи колосалне преметачине, издржава пуно шпијуна и агената-провокатора. Од времена на време приређују се велики покољи ухашшених, и новине доносе дугачке спискове стрељаних ради „контрареволуције“. Нарочити лист кијевске „чеке“ — „Црвени мач" велича овај рад као свет и величанствен, а чекисте, међу којима је било свакојаких ниткова, садиста, лудака, и ординарних варалица, приказује 'као носиоце новог узвишеног морала. У Кијеву се сваке ноћи чуло, у близини „чеке" (која је заузела била неколико најлешших палача), стално пушкарање, Ми смо сви већ знали о чему се ради, и ко је то слушао тај неће никад заборавити те ужасне ноћи, Када је Совјетска Влада била приморана да напусти Кијев, нашло се по подрумима „Чеке“ и по њеним собама пуно трагова мучења и мученичке смрти безбројних јадника, од којих многи нису никако ни били опасни за владу совјета; поред тога нашло се и безброј празних флаша скупоцених и јаких пића, вина и ликера, па и ампула. од кокајина („Чеку“ су наиме чували Кинези !). На селу се све то дешавало једноставније, али још крвавије.

У оваковим приликама јасно је, да је уместо на сарадњу са бољшевицима, интелигенција прешла на саботажу рада; ко је год могао бежао је и прелазио на страну противника Совјетске Владе. Многи су постали јатаци активних антибољшевика, често с опасношћу за свој живот, Тако је совјетска владавина скрахирала на Украјини, и почетком јесени 1919 готово цела Украјина била је у рукама Ђењикина и Украјинског Директоријума. Али се тада изроди међу овим двојима међусобни рат. Добровољци благодарећи својој погрешној политици и свирепим поступцима, брзо су изгубили симпатије скоро свију, па су на раскршћу 1919 и 1920 готово истерани из Украјине, Директоријум се такођер није могао држати, те су бољшевици још једном изашли победнички из борбе. Са Добровољцима смо се повукли и многобројни појединци, којима није било више опстанка на Украјипи, Ту се дакле

свршавају моје личне успомене из овог времена, Да заокруглим слику, рећи ћу још укратко, да су ускоро након пропасти

139