Nova Evropa

znadu sve, — pa dakle sve i mogu, Ali je ova njihova moć i to valja naročito utuviti — isključivo spoljma, da ne kažemo »mehanička«; veštica zna i upotrebljuje neke reči kojima se pokoravaju prirodne sile, baš kao što se one pokoravaju i formulama savremene tehnike, Dakle već samom strukturom reči »veštica«, i pojmom koji ona u sebi sadrži, narod je predskazao našu savremenu mehaničku, spoljnu, kulturu, i označio ju kao bezbožnu, Vešci i čarobnjaci nisu ništa drugo do, po narodnom shvatanju, »tehničke inteligencije« — kemičari i lekari, graditelji, i zrakoplovci,,, Simvol zemaljskoga, mrtvog znanja, koje s pomoću čarobnih formula može da upravlja silama prirode, pa čak i njenim mračnim duhom, Vijem, — Gogoljeva veštica zapravo je alejistička sila, koja u savezu sa Materijom ustaje na borbu protivu Svetoga Duha —:

»Vidi se da je prokleta veštica mnoge grehe sagrešila, i da samo demonska sila brani nju,,, Neka joj Bod primi k sebi dušu koju je zapisala djavolu, Zadaje toliki strah, da fu ne pomažu nikakve molitve .,.«

I savremeni evropski užasi takvi su da tu zapravo »ne pomažu nikakve molitve«, U samoj unutrašnjosti evropske kulture ugnezdila se jedna kobna laž; a laž, po svojoj prirodi, već je smrt, jer večno-živo je samo ono što je večno-islinito, Ali, u čemu se sastoji ova »osnovna laž«, — čime je to nas prevarila evropska, spoljna, kultura?

Drevna je to, biblijska, obmana, Kad je Djavo hteo da iskuša ljude, on ih je prevario: dao im je da okuse plod sa drveta poznanja Dobra 1 Zla, uveravajući ih da će, okusivši ga, — »biti poput bogova«, Nije slagao, i nije obećao više nego što je mogđao da ispuni: rekao je ljudima samo da će biti »poput bogova«, ali ne i bogovima. 1 otada je pravac ljudske istorije pošao lažnim putem, — ljudi su postali »poput bogova«: svladali su prostore, podvrgli su sebi munje; možda će im uspeti da upokore i samo Vreme — na području, i za kategoriju, »poput bogova«, Ali, dalje nisu mogli: bogovima neće postati!... Dok obmana nije bila vidljiva, ljudi su mogli da žive; no ugledavši nju — ugledali su bezdan, i smutili su se u srcima svojim, te odlučili da pobegnu sami od sebe, Otkrili su lažnost »olimpijske« kulture; a je li mogućno živeti u laži?,,. I zato danas — uprkos svim našim mehaničkim uspesima i materijalnim tekovinama — osećamo Zemlju tako dosadnom i neprijatnom: duša joj je izvadjena, napustio ju Je veliki Životvorni Duh, i ona je, napokon, postala i sama tek jednom ogromnom »mrtvom dušom«! POI

Tek što je čovečanstvo opazilo ovaj nenaknadiv gubitak, i videlo se podložnim mračnoj sili Istočnoga Greha, ono se, barem u svom boljem delu, setilo staroga puta spasenja, i protivu »mehanike čuda«, nigromantije savremene kulture, ono

150