Nova Evropa

nici«, dakle isti onaj »narod-bogonosac« koji Je tobož oduvek sanjao o lepoj »Hristovoj zadruzi«!?,,,

V

»Šta znače svi ti nezakoniti zakoni što ih, na oči svima, piše podzemna famna sila; i celi svet vidi to, ali, kao da je opčaran, ne sme ni da se makne, Kolike li grdne poruge čovečamstvu! | našto onda još treba da čuvamo svete običaje Crkve, kad Nebeski Gospodar njen već nema nad nama vlasti? Ili je to, možda, još nova poruga Duha Tmine?,,, I čemu onda ovaj blagdan, koji je već izgubio sav svoj smisao? Zašto on opet dolazi k nama, da sve muklije poziva u jednu obitelj ljude koji su se razišli na sve strane, i da tužno pogledavši sve odlazi opet kao da je nepoznat i tudj svima?,.,« Ovako Gogolj piše u »Prepisci« o prazniku Uskrsa; ali, u stvari, o samome Hristu. I kad već nema vlasti nad ljudima ni sam Nebeski Gospodar Crkve; kad su nas izneverili crkveni zidovi, te je smelo, kao u svoj dom, ušao u Dom Božji nečisti zemaljski Duh, — je li onda opravdana uopšte nada, da će ovde, u okviru Hrišćanske Crkve, biti očišćena naša materijalna kultura, da će lepa veštica biti okajana i izmoljena ispod crne vlasti Vija? lako već mrtva, — ona Još ume vračafi mrtvim svojim usnama;

»Ona stane muklo krčati, i strašne reči počnu izlaziti iz njenih zamrlih usta, Te su reči brapavo cičale kao klokotanje kipuće smole... Ne bi se moglo reći šio su one zapravo značile; ali mora da su sadržavale u sebi nešto jezovito, U svom strahu razumeo je samo toliko, da su to bile neke kletve,,.«

Gogolju se celokupna savremena, t, zv, evropska, kultura čini mrtvom: »Sve je gluho, grob je posvuda«, Može se, dabogme, pobijati ovo mišljenje; ali, zar nije znak smrti, da već sada niko ozbiljino ne veruje u ovu kulturu, ı da svak oseća više-manje umornost, duševnu malaksalost, i bezrazložan strah? ,,, Sve se češće čuju, sa raznih strana, gSlasovi koji proriču bliski konac našoj kulturi, Spengler predoseća »suton«, te već naziva Evropu »večernjom zemljom« (»Ађепаland«); Rabindranat Tagor {u svojoj knjizi »Nacijonalizam«) govori o sili Evrope kao o mrtvoj i mehamničkoj, i sanja o spasenju sveta, odnosno Evrope, s pomoću duhovnog, unutrašnjeg preporoda čovečanstva, Čak ruski boljševici, navaljujući па »buržujsku evropsku kulturu«, proriču njenu blisku smrt, bez obzira da li će ova smrt biti časom uskrsnuća prave duPhovne kulture, gde će teško biti mesta i njihovim mnajivnim ljenjinskim i marksističkim mislima, napola slepim već od rodjenjal,,, | evrazijci, kad ustaju profiv cele romanskogermanske civilizacije, preterujući na drugu stranu, spremni da

153