Nova Evropa
Тако је било у Кијеву. На селима пак владала је потпуна анархија: сељаци су секли властелинске шуме и вртове, палили и рушили зграде и летину, уништавали више него што су пљачкали замке, куће, стаје и остале господарске зграде и имовину; убијали су више него што су пленили и крали господску живину и стоку..,. ·
7. (20.) новембра освануо је на угловима улица трећи „Универзал", т, ј. проглас Радин (први је, у начелу, говорио о праву Украјине на самоодређење; други о компромису са владом Љвовај, Рада је сада прогласила Украјину независном народном Републиком, некидајући коначно везу са Русијом; она је протегла власт свога Генералног Секретаријата на целу Украјину (уместо само на 472 губерније), па га је допунила „секретарима“ за опште-државне послове, и то за војску, саобраћај, пошту и телеграф. У истом прогласу обећан је и скори мир, те социјализација земље, радничка контрола индустрије и најбољи односи према локалним Совјетима. И у Прогласу, и у говорима чланова Раде — тог Совјета своје. врсте —, разабирале су се бољшевичке ноте, иако је њихов тон био други него код бољшевика, Радници и градска сиротиња, а и већина војске, више су веровали бољшевицима него „ситно-буржујској“ Ради и њену генералском Секретаријату. Када је онда Рада забранила изборе официра у војсци, и вратила официрима еполете, њена популарност међу војницима потпуно је опала; за огромну већину официра опет Рада је и даље остала издајничком према Русији и „полуљењинска“, Сељаци пак били су одвише заузети пљачком, уништавањем и дељењем спахијске имовине, док се неукрајинска интелитенција и буржоазија држала млако, посматрајући скептички рад и пословање Радине Владе, Сама Влада била је састављена понешто од људи поштених, али необавештених инеискусних, и неувиђавних, а понешто од људи без скрупула, па ипак недовољно јаких, те није била кадра да господари ситуацијом, Тако је цеб завршетак године 1917 и јануар 1918 прошао у борби између бољшевика и Раде, у отимању за власт. Спочетка је изгледало као да ће Рада надвладати; успешно је разоружала неке несигурне трупе, и уклонила је мучки председника Кијев-
ског Совјета. Али је помоћ локалним бољшевицима долазила. са свих страна,
„Совнарком“ тада ултимативно затражи од Генералног (Секретаријата следеће: 1) да га призна централном сверуском владом; 2) да опрезније поступа према његовим присташама на Украјини; и 3) да беспрекидно лиферује Северу и војсци жито и шећер. Први захтев је одбијен; на други је одговорено, да се о томе може разговарати; на трећи је речено: „Нека Совнарком отвори довољне кредите" (Народна Банка, државна.
133