Nova Evropa

благајна и штампарија, биле су заједничке), Совнарком је нато огласио рат „ситно-буржујској“ Ради, и њој насупрот образовао Раду у Харкову, где је у „црвену“ Раду именовао „народне“ секретаре (према онде „генералским"!). По градовима су избијале више-мање успеле буне локалних Совјета, а огромни таласи демобилисаних војника, већином бољшевички расположених, кренули су били пут Украјине са југо-западног и румунског фронта. А да би се ликвидација Раде, до које је Совнаркому највише било стало, што пре извршила, јаке чете црвених гардиста упућене су са Севера у правцу Кијева.

Да би зауставила ову најезду, кијевска Рада је опремила у бој елиту украјинске нацијоналистичке омладине, Неумејући да се служе пушком, неспремни да подносе јесење блато и зимску хладноћу, и снег на отворену пољу, сви ти младићи изгинули су на положајима. Проклињање „нових Ирода“ Раде — разлегало се тада Кијевом... А непријатељ се све више и више приближавао, Али он је већ био и ту унутри, чак и међу оним војницима на стражи код Раде и при Генералном Секретаријату! . .. Да би спасла ситуацију, Рада је 9. (22.) јануара прогласила Украјину посве самосталном, променула је назив владе у „Народно Министарство", упутила је делегацију у Брест да преговара о миру са Централним Силама... Међутим, на пар дана касније, у Кијеву је избио општи штрајк и буна, Радини људи покушали су да разоружају црвену гарду и да поседну Арсенал. Онда је бољшевички штаб ступио отворено у акцију; овај пута и он је располагао топовима. Грађанство се опет затворило у куће чувајући их преконоћ с оружјем у руци. И прекодана су капије стајале затворгне, а иза њих су дежурале жене...

Масе радништва узимале су учешћа у буни; већина војске била је неутрална, као и голема већина официра и грађана, Одреди Раде били су малобројни, али наоружани јаком артилеријом; само су им недостајали стручни артиљерци, Рада и влада су се затвориле у „Педагошком Музеју“, величанственој новој згради, где им је било и седиште, престрашени ослушкујући гласове извана. А било је и шта да се чује: по улицама су јурили блиндирани аутомобили, и њихова митраљеска ватра одјекивала је ужасно, трајући по неколико сати беспрекидно. Пушке су праштале свуд, широм целе огромне вароши, поименце око важнијих објеката, као електричне централе, водовода, колодвора, народне банке, поште и телеграфа. Ускоро су и топови почели да учествују у борби, грувајући и унутри и споља, те бомбардујући град немилице, Људи су се скривали по влажним подрумима, проводећи време готово у тоталноме мраку, будући да електрична централа није радила, а свеће и петролеум није било могућно набавити, јер су дућани

134