Nova Evropa

mržnja prema oficirima još је više ojačala; mnogi su oficiri pristanak uz Kornjilova platili glavom, a mmogi su bili primorani da napuste dužnost, Vojska kao organizacija naprosto se rastapala, i rat se približavao kraju usled elementarne, tojest samovoljne, demobilizacije, Cimervaldovska komunistička, a onda i otvoreno defletlistička i boljševička propaganda, crpući majbolje svoje argumente iz »kornjilovštine«, odobravala je javno ovaku demobilizaciju, Napokon je sam Kornjilov smenjen i stavljen pod istrafu radi »bune«, te zatvoren u gradu Bihovu, Tu je našao i druge svoje jednomišljenike i »sukrivce«, kao generale Antona Ivanovića Djenjikina, Lukomskog, i još пеkoliko viših olicira i drugih lica, U, smenjivanju Kornjilova, kojeба je zamenio sam Kerjenski, i pri likvidaciji »kornjilovštine«, uzeo je odlučnog učešća i general Aleksejev, nastojeći da se izbegne gradjanski rat, Dok se, medjutim, vodila duga istraga nad »pobunjenim« generalima, i njihovim saučesnicima, boljševici su oborili Privremenu Vladu, Odmah iza toga, general Aleksejev uspeo je, koristeći se anarhijom i kaosom, da pobegne iz Pefrograda na Don, gde je 2,({15,) novembra 1917 osvanuo njegov proglas svima »časnim« ruskim olicirima, vojnicima, i gradjanima, kojim ih znameniti vojskovodja poziva pod državnu zastavu, na, borbu protivi boljševika i Nemaca, To je bio početak Dobrovoljačke Armije, | ___Bez novca i saradnik4, gemeral Aleksejev je teško i sporo provodio svoje planove; ali je postepenim dolaskom prvo »bihovskih sužanja« — koji su, na čelu sa Kornjilovim, pobegli iz tamnice — pa onda dolaskom evakujisanih sa Ukrajine na Don slabih ostataka ruske državne vojske, dobijao sve bolji oslonac i izvesne kadrove, Ali su uskoro boljševici osvojili Don, tako da su 9,(22,) februara 1918 generali Aleksejev, Kornjilov, i Djenjikin, sa drugovima i sa četom dobrovoljaca, kao i sa političarima {medju njima Rodzjanko) i gomilom svakojakih izbeglica, koji iz budi kojih razloga nisu hteli da padnu u boljševičke ruke, krenuli iz Rostova u stepe, Bio je hladam dan, du« vao je svirep vetar, a poslednji ostaci ruske nacijonalne armije polazili su u neizvesnost, praćeni porugama i izlivima mržnje od strane radništva i prostog puka, dok je buržoazija gledala pasivno šta se dogadja, nepokušavajući da ičim snabde iz SvVOjih bogataških stovarišta gladne i loše odevene dobrovoljce, Ina Kubanu, i Tereku, boljševici su nakon toga nadvladali atamanske vlade, te su se Kubanska Vlada, parlamenat, intelektualci, i nešto četa, pridružili dobrovoljcima u lutanju po beskrajnim stepama Severnog Kavkaza, Taj »ledeni pohod« ostaće za uvek jedna od najočajnijih i najsjajnijih stranica ruske ratne povesti, slično kao povlačenje kroz Albaniju srpske vojske i srpskih izbeglica u zimu 1915, Otimajući, u krvavim bitkama, snabdevanje, municiju i oružje od svojih crvenih pro-

173