Nova Evropa

Бука, Ђеје беје зи očuvale svoje jedinstvo, i — kraj svih уеlikih gubitaka u mrtvima i ranjenima i u iznemoglima, od bolesti — one su jurišale, s neuspehom, na Katerinodar (kojom је prilikom pao hrabri general Kornjilov), pa su ipak dalje produžavale borbu, pod komandom generala Djenjikina, dok je general Aleksejev upravljao (do svoje smrti, septembra 1918) politikom i finansijama ove vojske, Tek pojavom Nemaca na Donu obezbedjena je sloboda Doncima. a i Dobrovoljcima je olakšan njihov strategijski položaj,

Dolaskom Nemaca, i okupacijom njihovom Južne Rusije, iz temelja je izmenjena situacija na polju gradjanskog rata, početkom godine 1918, U Rusiji i njenim bivšim pokrajinama sve _ je u vrenju: postavlja se prvo pitanje o tome, u kojem se pravci treba krenuti u medjunarodnoj kompliciranoj situaciji, Centralne Sile već su tu, dok je Antanta gotovo sasvim olisutna, a izgleda da je i Jako oslabljena, Pod takvim uvetima, potpuno je razumljivo širenje germanolilstva, i to nesamo u okupiranim pokrajinama nego čak i u Dobrovoljačkoj Vojsci, koja smatra sebe kao da je ona direktna naslednica sveruske državne vojske, i u kojoj preuzima vodjstvo, posle pogibije Kornjilova, general Djemjikm. Pored Domsluh Kozala, to je bila još jedina ozbiljna protuboljševička organizacija u ovo doba, Nemci su mislili da su Dobrovoljci antantofili, te su pravili različne smetnje, bilo zaustavljajući njihovo snabdevanje preko Doma, bilo ometajući njihovu propagandu u Ukrajini, bilo najzad stvarajući naročite armije {t, zv, Južnu, te Astrahansku) otvoreno germanofilske i pod monarhističkim geslom; ali u isto vreme nisu hteli da se sasvim zamere ruskim patrijotama, neznajući ko će najzad izići pobednikom iz te strašne borbe,

Sama Dobrovoljačka Armija ostajala je na okupu, držana krepkom idejom jedne »velike, jedinstvene, nedeljive Rusije«, kako se lepo vidi iz knjige generala Djenjikina {»Slike ruske bune«, objavljena u Parizu, 1921—24), Inače, pored ove domimanine misli, stvar nije bila tako jednostavna, Većina generala i časnika bila je, dabogme, monarhistički raspoložena; u jednom pismu generalu Ščerbačevu (bivšem komandantu Rumunskog Fronta, od 31, jula 1918) pisao je general Aleksejev, najprosvećeniji i majugledniji izmedju vodja ovoga pokreta, i najbolja glava u »belom logoru«: »Vodje Dobrovoljačke Armije svesni su toda, da normalnim tokom dogadjaja Rusija mora doći do uspostave Monarhije,... nijedan drugi oblik vladavine neće moći da obezbedi jedinstvo, celinu, i sjaj države, da ujedini u jednu celinu razne narode koji naseljavaju njeno zemljište, Tako misle gotovo svi elementi Dobrovoljaca, te surevnjivo prate akciju vodja da ne bi odstupili od ovog osnovnog načela... Ipak su meke vodje i neki oficiri bili protivu monarhije, ali

774