Nova Evropa

Из докумената новије Руске Историје,

Ш., Успомене А, [1]. Извољског,

А. П. Извољски, Министар Спољних Послова у владама државних секретара Горемикина и Столипина, по своме пореклу припадао је старинском велепоседничком племству, и то оној његовој групи која није била туђа либералним идејама, те је према томе удешавала своје држање наспрам кметова. Његов прадед по мајци био је кнез Јашвиљ, убица Павла ! (11. марта 1801), Извољски је свршио средњу и високу школу у Царскоме Селу, гласовити „Лицеј цара Александра“, и био је Фрјотаје де сегмеге, почев од аташе-а у Цариграду, па до позива за Министра Иностраних Дела у влади Горемикина (априла 1906), који је портфељ сачувао и у влади Столипина, иако се није слагао са распуштањем Прве Думе, те је чак радио и на образовању парламентарне владе. Столипин је после заменио Извољског Сазоновим, а Извољски је именован амбасадором у Паризу, на којем је положају остао до Револуције, Мирно живећи после у иноземству, А. П. Извољски издао је своје успомене на енглеском и француском језику, од којих добар иако нешто скраћен руски превод лежи пред нама.)

„Успомене“ министра Извољског нису писане систематски. или кронолошким редом. Оне имају облик прилично духовите и елегантне козерије, у току које аутор износи низ својих опажања и доживљаја у вези са руским политичким животом за доба пара Николе П, Ту има и нешто чисто интимних успомена из ранијег доба, груписаних у поглављу „Поседничко племство“, у којем се аутор са задовољством задржава на либералним традицијама своје куће, спомињући с нарочитим усхићењем кнеза Јашвиља, свога прадеда — „руског Брута", Поред куће, и утисци добијени на дворовима различних уставних владара помогли су створити релативно либерално расположење овог аутора.

Говорећи о својој дипломатској каријери, пре именовања Министром Спољних Послова, Извољски се дуже задржава на т, зв, „хулском“ инциденту, с јесени 1904, који се састојао у томе, да је на путу за Далеки Исток, али још у европским водама, ескадра адмирала Рождественског пуцала на мирне британске рибарске лађе, држећи их, у паници, јапанским торпиљерима! Он сматра да је у овом случају Рожденственског завео познати агент-провокатор руске обавештајне службе у иноземству Хартинг-Ландезен,

% А. П, Ивволбоки И: »Воспоминанил«. Превод А. Сперанског, са. предговором (доста добрим, али помало бољшевичке тенденције) од Л, Нежданова. Петроград-Москва 1924, стр. 191. |

181