Nova Evropa

политички вође. Они никада нису управљали собом као што би то чинио један прогресиван народ. Готово се може реби за сва словенска племена оно што је речено за руске сељаке: „Стално их је неко водио за нос“,

Нестор, први кроничар руске историје, казује нам, да је руска нација почела политички да битише године 862, када су новгородска племена позвала Скандинавце у своју земљу да над њима владају. Била та приновест дословно истинита или не, свакако је сам узрок позива, како га наводи Нестор, очигледна слика словенске несталности; он каже; „Међу њима (племенима) не бијаше ни сенке правде, — породица је устајала противу породице, и та је неслога проузрочавала честе сукобе; они су међусобом били тако покидани, да су на концу сами рекли: „Дај да потражимо каквог кнеза који ће нама владати, и по правди с нама говорити'“.“ Од тог времена предоминантна крв руских владара, племића, и вођа, била је шведска, татарска, немачка, и жидовска, Име последње владајуће династије, са царем Николом на челу, било је: Вотапоу -Но1збеп- Со огр; оснивач фамилије био је тевтонски досељеник из Пруске.

Чеси, можда најстабилнији Словени, досегли су врхунац културе под тевтонским вођама. Јагелонска породица, која је направила Пољску великом, била је литванског порекла. Разне гране јужних Словена имале су кратке перијоде прилично стабилне власти, вероватно под вођама туђе крви, у Средњем Веку; са јединим изузетком мале Црне Горе, они после остадоше под Турчином за 500 година... Српска повест, кроз стотину година од турског ослобођења, страшним је рекордом револуција и хладнокрвних уморстава једног недисциплинованог народа, Све нове словенске владе васпостављане су под спољним утицајима,

„Покидани међусобом“, — у тој краткој реченици садржана је цела словенска повест. Историчари Средњег Века казују нам, да је мало конфузнијих предмета од дистрибуције и номенклатуре словенских народа, ради „непрестаних комбинација и дисолуција народних група“. Њихова прирођена неспособност да направе чврсте комбинације, лакоћа са којом их спољни непријатељ може нахушкати једне против других, одувек су биле главним узроком њихове политичке пропасти, То је, уосталом, било и узроком пораза оног раног балтичког Словена у његову сукобу са Тевтонцем. То је кроз векове било узроком неприлика и недаћа балканских Словена, у које се коначно и сва Европа заплела.

Они су, међутим, потпуно свесни овог дефекта у свом карактеру. „То се словенски род међу собом коље, — старинска домаћа свађа, често отпочета али никад несвршена", —

238