Nova Evropa

ovog perijoda povode za ovom trojicom, nego im sekundiraju i predstavnici nauke, te u emigraciji obe skupine prihvataju slovensku ideju kao dio poljskog političkog programa, U Parizu izlazi (1841—1843) »Slowianin«; a nekako u to vrijeme osniva se u istome gradu i » Fowarzystwo Slowianskie«, medju čije osnivače spadaju i Muckijević i Bogdan Zaleski,

Medju svim slovenskim narodima kružili su agitatori poljskog slovenmolilstva, i zanimljivo je istaći, da je Poljak Josif Slovicki platio glavom baš u Zagrebu za jedan takav agitacijoni put,

U domovini se medjutim intenzivno propagovala slovenska ideja ukoliko je to cenzura dopuštala, Godine 1835 izlazi u Krakovu »Powszechny pamietnik nauk i umijejetnošci« {»Sveopći spomenici nauke i znanosti«), koji Ima u svojem programu: »Jestešmy Slowianami« {»Mi smo Sloveni«), Istodobno počinje izlaziti u Varšavi »Jutrzenka« (»Jutro«), časopis posvećen slovenskhim pitanjima, Godine 1848 osniva se u Lavovu »Lipa Slowiamska«, U lužičkom Budišinu izdaje Poljak Roman Zmorski »Stadlo« {»Zadruga«), tjednik posvećen poljskim i slovenskim pitanjima,

Život slovenskog osjećaja svjedoči i proslava 50-godišnjice oslobodjenja Srbije, originalna svečamost svoje vrste пад бтоbom Mickijevića, 1865 godine, u Parizu,

Ni godina 1863 nije prekinula tradicije poljskog slovenožilstva, Po čitavom svijetu rasturena emigracija odziva se svuda na lozinku slovenske ideje, Poljski slovemožilski listovi izlazili su tada u Njujorku, Briselu, Cirihu, Ženevi, U Ženevi su ({dodine 1870) izdavali t, zv, »crveni« časopis pod ovim dugim паslovom; »Rzeczpospolita polska Jederacyjno-socjalna pošroed Stanow zjednoczonych slowianskich« (»Poljska federativnosocijalna republika medju Sjedimjenim Slovemskim Državama«),

Nećemo se zadržati kod one struje panslavizma u Varšavi, koja je imala očigledne rusifikatorske tendencije, Nije potrebno isticati, da Poljaci nijesu mogli odobriti ideju, da se slovenoiilstvo identifikuje s panrusizmom; naprotiv, oni su зе wlužili idejom Slovenstva protivu rusifikatorskog sistema, To je bila obaveza Poljske, a ne njena kapitulacija,

Poslije Rata, kad je Poljska vlastitom snagom izvojštila svoj nezavisni i jedinstveni državmi položaj, našla se je pred jednim od velikih, možda najvećih, pitanja: pred mnužnošću ocjene svoga mjesta u svijetu, svoje idejne vrijednosti, i svoga zadatka u obitelji slovenskih mnarodA4, Promijenila se mapa Evrope, promijenio se i uzajamni odnos pojedinih slovenskih naroda, Slovenstvo u novoj grupaciji sila i moralnih vrednosti pristupa traženju novih puteva, koji će se razlikovati od nekadanjih tendencija saradnje, a koji će se osnivati na realnoj bazi

245