Nova Evropa

Ovo gledište — Као поу роКизај арзоћште jedinstvenosti svake kulture — našlo je svoj aktivistički izražaj i u umetnosti Lujgja Pirandela {Luigi Pirandello), genijalnog pesnika apsolutnog relativizma, koji je kao neizbežnu posledicu na odar po-

ložio dramu neopćenja duhova, Mi smo — to je centralna intuicija Pirandelove umetnosti — ono što sebi sami konstruji-

šemo, dok konstrukcija koju za sebe pravimo nije ona ista koju drugi o nama čine, i izmedju njih ne postoji zajednička mera, Čovek misli da je jedan, dok je istodobno nijedan i stohiljada; i postavljajućć se pred ogleđalo pojma koji su drugi o njemu stvorili, ne poznaje se, i drhti od straha kada mu se rekne: »Tat tvam asi« — to si tfi!l,,,

Мо kolikogod nastojala ova filozofija, da se privije uz hipotezu transcedentalnog Ja, apsolutnog Duha, kojega bi odredjeni duhovi bili samo izražaji i objektivacije, ona se, još nesvesna ekstremnih konsekvenca, kojima lodično ide, drži pojma Istorije, kao Progresa, dok u isti mah ona seče iz korena svaku vezu izmedju odredjenih duhova, i nijedan od njih nema načina da izidje iz mislenog čina u kojemu živi i u kojemu se sav iscrpljuje, Jer Progres je moguć samo onde бде jedna геalnost nije sve što može i mora da postoji, nešo ide malo pomalo stvarajući se, L j. ovaploćujući se i obnavljajući se u svojoj originalnoj čistoti, reintegrirajući se u svojem primordijalnom bitisanju, ponovno ulazeći u svoju prirodu i biće, od kojih se bila otudjila te propala, Sada »čist čin« misleće misli naspram aktivističkog idealizma jeste realnost koja je u svakom času sve ono što može da bude, čin koji u svakoj determiniranosti poseduje celo unutarnje savršenstvo, Kako onda može da se postavi razlika vrednosti izmedju različitih produkcija i determinovanosti duha, kada je on sav i celovit u svakoj od ovih? I bez razlike vrednosti, kako je moguć razvoj, progres, istorija? ,, , Tako se »čist čine mish komada u пеодгедјепе centrume akcije, apsolutno ekvivalenine, Apsolutan altttyizam dovodi nas k relativizmu, individualizmu, i apsolutnom anarhizmu, Aktivistički idealizam, odbijajući svaku stamost različnu od one neposredne stalnosti življenog života, sve da se ova i identifikuje za njega sa mislenim činom, vodi nas k nekoj vrsti idealističkog heraklitizma i mističkog intuitizma, koji nije previše različit od intuitizma Bergsonova, Kao ovaj, i on postavlja svaku istinu i stalnost u času života ukoliko je življen a ne mišljen; i isto se tako, kao ovaj, nasladom prepušta rapidnom, tihom, i neprestanom toku struje života, Kao ovaj, dalje, i kao cela savremena filozofija, on rešava problem znanosti u nesvesnom i zabezeknutom životu. U stvari, prisutni čin moje misli poseduje u sebi neposrednu sfalnost, koja ga

268