Nova Evropa

рез Кије род snagama sumnje, Ali kadgod ja mislim o ovome mislenom činu, kada ga stvaram predmetom refleksije i suda, t, J. znanosti, ja ga baš zato savladjujem i prelazim na veći stupanj, realizujući u sebi nov i različan čin života, koji u sebi ima opet svoju neposrednu stalnost, ali koji nigda neće moći da postane predmetom znanstvenog saznanja; i tako dalje, sve do u neodrdjenost, Živ subjekat misli, sam čim misleće misli kao lud beži pred sobom u neodredjeno, kao sena pred telom za mesečne noći, i ne može se nikad uhvatiti,

Skrenuta sa korita povučenog iz Istoricizma, reka apsolutnog aktivizma razbija se о vrtloge individualnih neodredjenosti, u neodredjene centrume akcije, u neodredjene činove misli, ekvivalentne i bez zajedničke mere, Individue se vraćaju da budu Lajbnicove »monade« bez vrata i bez prozora kroz koje bi se moglo komunikovati, No ne manje neoboriva je realnost, da ove Mmdividue tako izolovane i ekskomunikovane veruju da žive u Jednom zajedničkom svetu objekata, i da komunikuju izmedju sebe licem u lice, Ne vodi li nas sada nužda ovog tumačenja možda k jednom Apsolutumu pred kojim monade postaju, kao frakcije pred jedinstvom izišle iz njega, kao frakcije iz jedinstva izmorene procesom povratka prema njemu, kao frakcije naspram jedinstva, tako da se od njih harmonizuje u svojem jedinstvu apsolutnost relativne posmatračke tačke? Čin kojim frakcija, monada, dobija svest sebe kao frakcije, kao monade, — nije li možda on sam čin kojim se njoj objavljuje Jedinstvo, koje svoje postojanje frakcije, kao i svoju harmoniju, oslanja na druge frakcije? Čin kojim misao dobija svest svoje apsolutne relativnosti, nije li možda sam čim kojim se, zajedno i na jedan isti udar, kroz negaciju, ali zato isto kroz poziciju misli, ponovmo zasjaji i zablista duhu Apsolutum? Ako је to istina, onda se iz ekstremnog relativizma i subjektivizma radja, kao feniks iz pepela, Apsolutum, poslednja tačka, kojemu neumorno teži misao, i u kojemu, jedino, zadovoljna počiva, у

(Preveo, s га јапз об тиКоргза, B. Каата.) А. Tilgher,

269