Nova Evropa

пушта, — док строј не зна за умор. А како тамо где строј "учествује у процесу произвођења баш њему припада одлучна улога, и од њега зависи брзина рада, то преоптерећеност у већем или мањем степену морају осећати сви радници. Сем тога, и кретања човека у вези са апсолутно једноличним кретњама строја морају бити једноличнија него ли при подели рада само између људи. Са друге стране, равномерни рад строја захтева од оних који уз строј раде исто тако равномерно напрезање, те се ту не може ништа попустити без штете по коначни резултат,

Кад би се при процесу произвођења водило рачуна о личности човека, онда би из горњег резоновања сам од себе следовао следећи закључак: будући да рад под новим условима, Т, ј. при подели рада, а нарочито при употреби стројева, делује на људе отупљујући, то би требало скратити радно време у толикој мери да умор — у много случајева несамо физички већ и душевни — не би био већи него онај до кога је доводио рад под ранијим условима; јер се продуктивност за одређено време, благодарећи новим начинима рада, утолико повећала, да ће произвођење свакако бити много веће од пређашњег произвођења.

Али се духовна личност човека веома слабо узима у обзир при расматрању процеса произвођења. Ту влада, пако обучено у углађене и компликоване форме, у суштини елементарно начело — пожуде: што више тим боље, — то је гесло, које захтева тачне прорачуне али не оставља места за морална колебања. Па како је човек, уза сву ограниченост своје физичке снаге, најеластичније оруђе произвођења, и како је човека — противно строју — могућно принудити да ради и против за њега нормалних закона природе, то баш њега пожуда највише и притискује. Стројеви постају све компликованији и савршенији, а најсавршенији створ природе, према којему су и најфинији и најкомпликованији стројеви нешто врло грубо и једноставно, — човек, који се уосталом сам сматра да је створен по образу и подобију Божјем, понижава се до степена наједноставнијег и најефтинијег строја,

Савремена је индустрија крунисана такозваним „системом Тајлора", који баца у блато сва основна начела хуманизма, Сањари причају о „свестраном развитку личности“, о томе да би и најмање трагове даровитости требало нарочито развијати код човека, да би његова личност била што потпунија; међутим, „систем Тајлор“ захтева, да се с помоћу тачних знанствених метода утврди, за коју је врсту рада поједини радник најпогоднији према својим способностима, па да баш ту врсту рада и врши — у корист што јачег повећања продуктивности, плаћајући зато највећим понижавањем човечје личности. На тај је начин развитак индустрије довео до тога

296