Nova Evropa

ли је осећа неко други или не,јер тиме се не повећава, нити се смањује, моја грижа савести. Законодавне скупштине, стога, не би ни могле да претресају неко питање са гледишта моралне одговорности, — за то не постоје прописане форме у парламентарној пракси, У парламентарном животу све је реглементирано, — а морална питања не дају се реглементирати, Ако се понеки пут са парламентарне трибине и чују узвишене речи о моралу, то је само Тасоп аде рагјег, а понајчешће се иза тога крије кортешки трик, Треба задовољити бираче, о њиховој се жељи води рачуна, на њих се на концу конца баца одговорност за створене законе. А кад знамо да су бирачи —- милијони, онда се одговорност растурује, тако да у ствари од ње не остане ни трага. Кажемо „растурује“, да се не би рекло да морална одговорност уопште не постоји, да је код овакова стања ствари уошште нема, да нема криваца који би одговарали за зло што срећемо и осећамо на свакоме кораку, А кад нема криваца, против кога се онда води борба, и шта је онда смисао политичке борбе2 Зато видимо, да се странке боре једна против друге, пребацују кривицу једна другој, обећавају да ће уништити ово или оно зло, али никад не додирују питање о корену зла, У томе оне имају право, јер питање о корену зла није политичко питање, већ питање моралне филозофије, које се не решава гласачком већином. Стога се и не може очекивати, да политичка борба доведе до стварно позитивних резултата, Према победи странке, зло се премешта или мења своје форме, али му корен остаје исти; догод постоји „подела савести“, која је са толиким савршенством остварена у наше доба, није парламенат место где треба тражити људе способне да поведу човечанство новим путевима ка бољој будућности,

Ланац неразрешивих противуречја, који живот савремених цивилизованих народа чини сличним котлу који сваког момента може експлодирати, зове се „социјално питање". То „питање“ везујући се за свако друго које долази на дневни ред,и замршујући се стално, бесконачно компликује и економске и нацијоналне и државне одношаје, Сви покушаји, да се ово питање реши, остају у ствари само покушаји, који се предузимају да би се избегло његово решавање у суштини, Стога ти покушаји, наравно, не воде људском измирењу, већ обратно; све више заоштравају социјалну борбу, Ми друкче гледамо на социјално питање, За нас социјално питање јесте питање праведности; не неке „социјалне праведности“, како се то сада обично каже, ради тобожње што веће тачности, већ једноставне, обичне праведности, Јер праведност је само једна, и то морална праведност, праведност по савести; а не може се, у смислу „поделе савести“, и праведност схватати условно, те тражити нека релативна праведност, На тај се

301