Nova Evropa, 01. 10. 1925., стр. 18

начин може само одгодити коначна катастрофа, која услед тога постаје све неминовнијом. Да би се катастрофа избегла, нису потребне оне реформе око којих једни толико настоје а против којих се други тако снажно боре, него је потребно тражити пута и начина да се друштвени живот препороди у правцу да не буде, нити да може да буде, поделе савести. То је полазна тачка. А онда би се све друго лако дало пронаћи и постићи,

(Преведено с руског рукописа.) Александар Громбах.

Pisma „Novoj Evropi“,

Vesti s one strane,

Epilog. (Naš saradnik, i član Radnog Kola „Nove Evrope", G. L M. Pefrović, vratio se nedavno u domovinu iz Amerike, gde je — u Njujorku i Vašingtonu — proveo šest mladih godina na studijama i u

raznim poslovima. Našim čitaocima poznati su njegovi zanimljivi članci i eseji, i njegova pisma, koja smo donosili pod natpisom „Vesti s one strane”, te koja se završuju ovim „Epilogom”. Takih pisama ima deset, rasejanih od I—VIII knjige „Nove Evrope".)

U noći i u rano jutro budi me iz polusna zvono što tamo odnekud sa dekova otkucava časove, U kabini je, kraj mene, jedan rumunski iseljenik koji se, posle svojih dvadeset godina provedenih negde u Detroitu, Mičigan, ili u kakvoj Боје River, sada vraća na svoja pusta rumunska polja puna makovih cvetova, da opet mavuče onu belu Rkabanicu i zbaci sa nogu čvornovite potkovane cipele amerikanske, I sve se pipa svako jutro oko 'prsluka, i sumnjivo gleda u mene, Sigurno se uverava jesu li mu još tu negde ušiveni u denjčić dolari, Zatim idemo u trpezariju, doručkujemo za dugačkim stolovima, ı smešimo se usiljeno levo i desno prema svemu što tu sretamo u odredjeni čas, za sve vreme putovanja, Onda se izlazi na zadnju palubu gde nas greje sunce, što je uzletelo visoko mad Okeanom, i gde uvijeni u tople kapute i izvaljeni po ladjarskim stolicama slušamo kako se monotono razbijaju talasi o bokove našeg parobroda,

Ja ostajem najduže, Ostajem do dockan u noći, kad svi već odu u svoje kabine, ili u trpezariju da slušaju koncerat, a na palubi ne ostane više ni žive duše; samo što poneki mornar iskoči iz mraka i prodje žurno gurajući u stranu dugačke stolice za odmaramje što štrče na sve strane, Tamo, u pravcu odakle parobrod dolazi, tamo je Amerika, tamo je Broad-

302