Nova Evropa

Како би се до тога дошло у пракси, то је било мање јасно; и читав низ свакојаких планова и путева проповедала је свака група за себе, Ипак су сви све јасније осећали, да је Хапсбуршка Монархија пре на сметњи него од помоћи, и да све надање лежи у оним европским компликацијама које су већина Југословена, имајући живу машту, сматрали пре или после неминовнима, те су се решили да буду спремни, да не би пропустили прилику која се не указује двапут, Речју, свака нијанса од „еволуције“ до „револуције“ била је заступљена у њиховим редовима.

Али је од нарочите важности имати на уму, да су све те групе, без икаког изузетка, стајале на изразито југословенском становишту, исповедајући апсолутну једнакост, управо јединство, идентичност, Срба и Хрвата, па с временом и Словенаца, те оштро одбацујући сваку помисао на српско или хрватско првенство, како су то желели званични Београд на једној страни или хрватски клерикали и франковци на другој. Као што ћемо још видети, ова народна мисао била је, и још је увек, несимпатична владајућој Радикалној Странци у Србији, што служи такођер доказом да ови млади револуцијонари никад нису искрено помагани од званичних српских кругова.

Док је, дакле, група омладинаца у Прагу била углавном апстрактна и више литерарна у својим циљевима, а „Зора" у Бечу исповедала радикалније доктрине, покрет је узимао најнапредније облике у Сарајеву и у Загребу. У лето 1910, анексија Босне и Херцеговине била је коначно освештана прокламацијом новога Устава и свечаним отворењем Сабора, које је у име владара извршио генерал Варешанин, Јелан млад ђак Кочићев, Богдан Жерајић, Србин из Невесиња у Јужној Херцеговини, одлучи да поквари свечаност и да пред Европом буде гласником незадовољства својих сународника, покушавши да убије Варешанина на једном од сарајевских мостова, Али Варешанин измаче неозлеђен, а Жерајић изврши самоубијство пре него што га могоше ухватити, Није се могло открити сукриваца, и изгледа доиста да се овде радило о спонтану чину једног прегрејаног фанатика, који је киптео гневом ради неправда чињених његову народу, како их је приказивала. екстремистичка штампа, Али је његов пример запалио машту целокупне босанске и хрватске омладине, те је постао идолом „Младе Босне", — дружине никад право неорганизоване, али стварно више него то, јер се ускоро у њој нашла огромна већина омладинаца рођених у обема покрајинама почевши од задњих осамдесетих 19. столећа,

Као практичан доказ, како је отров хватао маха око себе, — доказ који је остао стварно непознат све до после катастрофе, — може послужити лепо једна анонимна књижица под насловом „Смрт једног хероја", посвећена глорификацији

353