Nova Evropa

Жерајића. (Ова је књижица послата из Беча у Београд, и ту је штампана у издању листа „Пијемонт“. Њу је написао други један Кочићев ђак, Владимир Г аћиновић (рођен 1890 као син православног херцеговачког попа, те и сам одређен у раној младости да постане поп). За време Анексије он је пребегао у Србију, у намери да се упише у добровољце, те да се бори противу Аустро-Угарске ако би дошло до рата. На тај начин дошао је био, наравно, у додир с комитама и другим људима склоним директној акцији, те када је, године 1912, отишао из Београда у Беч на Универзитет био је, дабогме, заражен идејама Херцена и Крапоткина, надмашујући у својим назорима далеко и најекстремније другове у „Зори“. У Бечу је и написао своју књижицу о Жерајићу, која својим чудним наопаким идеализмом и осећајним стилом тумачи револуцијонарни покрет који је тада почео да обузима омладину. Гаћиновић се тужи, да јавно мњење у Србији не обраћа довољно пажње „онима који долазе". „Циљ је овоме саставу“, каже он, „у првоме реду, да изазове револуцију у духовима и мишљењима младих Срба, да се спасу од катастрофалног утицаја извесних противнацијоналних идеја, и припреме за ломљење окова и гвожђа, и за стварање здравије основе једнога светлога нацијоналнога живота који има да дође,"“) Пошто је навео пример Орсинија (атентатора бомбом противу Наполеона |) и руске терористе, даје кратак опис самог Жерајића, кога означава као предестинована за високе нацијоналне замисли, и спремна за народну жртву, посред резигнације и апатије свога доба. „У тим моментима ћутања, после великог нацијоналног слома“ (ту се мисли на успешну анексију Босне и Херцеговине од стране Аустро-Угарске), „на позорницу излази један човек од акције, снаге, живота и крепости, тип који отвара епохе, проноси идеје, и оживљује болна и разочарана срца“. „Српски револуцијонар, ако хоће да победи, мора бити мученик и завереник, човек западних манира и хајдук, који ће заурлати и повести бој за несрећне и погажене, Револуција никад не долази од очајања, као што се погрешно мисли, него из револуцијонарне мисли која расте у _ народној душевности богата ентузијазмом, велика унутрашњим животом“, Ту он цитира изреку самога Жерајића: „Остављам Српству да ме освети", и онда завршује свој састав овим позивом; „Младо Српство, које се дижеш из садањих развалина и пометености, да ли ћеш донети и васпитати таке људе, таку омладину2 — Изгледа да је у томе цео српски проблем, —- политички, морални, и културни,“

% „Споменица Владимира Гаћиновића" (Сарајево, 1921),

стр. 41. На странама 41—51 ове Споменице прештампан је већи део оригиналне књижице, под насловом „Богдан Жерајић“.

354