Nova Evropa

Ова је књижица остала готово непозната ван ђачких кругова; али је баш у њима имала дубока и одлучна утицаја, то се најбоље видело на самоме процесу противу сарајевских атентатора, од којих су више њих признали колико је дејство на њих она имала (види о томе чланак П. Слијепчевића „Југословенство сарајевских атентатора“, у „Новој Европи" од 1. јуна 1925). Осим тога, и сами су догађаји из дана у дан давали све више подстрека у истом правцу. Избори у Хрватској, децембра 1911, и насилне методе Цуваја, прво као бана, а затим у својству диктатора, изазвали су напето стање по свима југословенским покрајинама, и уличне демонстрације у којима су студенти узели активна, учешћа, С почетка 1912 проливена је и крв пред загребачким Универзитетом, а 21, фебруара свршиле су се демонстрације први пут удружених студената свих трију вера у Сарајеву пуцањем полиције у масу, којом је приликом убијен муслиман омладинац Салих Агић,

8, јуна 1912, опет је један млад босански студент, Лука Јукић, безуспешво извршио атентат на живот Цувајев усред Загреба, убивши у походу начелника хрватског Просветног Одељења и једног од полицајаца који су покушали да га ухапсе, Иако је за овим покушајем убијства следовало хапшење многобројних студената, очајно стање које је превладавало показује понајбоље чињеница, да су 270 југословенских студената у Прагу потписали својеручно писмо у којем се отворено прети и исказује негодовање диктатору, Групе студената растурене по разним универзитетима почеле су већ биле да се организују, и „Српскохрватска Нацијоналистичка Радикална Омладина“ образована је у Бечу децембра 1911. Тада поче излазити читав низ нових ђачких листова: „Вал“ у Загребу, који је заменио одвише бескрвног „Хрватског ђака"; „Препород“ у Љубљани; „Нови Србин" у Сомбору и Панчеву; „Српска Омладина“ у Сарајеву, „Уједињење“ у Сплиту, Доцније, 1914, појавише се, за кратко време, још три: „Застава“ у Сплиту, под уредништвом Оскара Тартаље, „Вихор у Загребу, и — са већим амбицијама — „Југославија“ у Прагу, као месечни часопис (на коме је сарађивао нарочито и Љубо Леонтић, данашњи председник Орјуне),

У овим групама расположење није било једнако, према темпераменту учесника; али су и најумеренији остављали да-. леко за собом и најнапредније страначке људе и прваке, а сви су били чврсто уверени да се у Европи спремају догађаји од којих зависи коначна судбина њихова народа. Вероватно је већ тада велика већина омладинаца гледала у Жерајићу и Јукићу народне јунаке ; али је једна мала група, једва шака људи, баратала и са терористичким плановима. Августа 1913, један млад хрватски ђак по имену Дојчић, који је тога ради дошао био чак из Америке, ранио је тешко, иако не смртно, новога

355