Nova Evropa

slike dakle dolazimo kad posmatramo Jugoslovene kao deo civilizovanog sveta, kad vodimo račtina samo o ono deset do dvadeset postotaka civilizovamih osoba, da me kažemo Jugoslovena, koji govore jugoslovenskim jezikom, Ali ako me smatramo ovu manjinu narodnom jezgrom, ako me mislimo da je ona bitni deo maroda; ako, maprotiv, izvodimo svoje zaključke polazeći od većine, od necivilizovame većine, bez obzira ma one koji »predstavljaju« narod i »naciju«, doći ćemo do protivnih zaključaka, do onog drugog slučaja, Do istog tog drugog slučaja doći ćemo i onda ako uspemo da se oslobodimo shvatanja o narodu, o macijonalizmu, o naciji, kako da Zapad ima, U tom dakle drugom slučaju — neuzimajući u obzir inteligenciju, buržoaziju, prolesijonalne radnike, t, j, civilizovame osobe jugoslovenskog jezika — dolazimo do ove konstatacije : Jugosloveni sačinjavaju jednu elnički kompaktnu i gotovo homogenu celinu, iako od duže vremena u kontaktu sa civilizacijom još nikako njoj ne pripadaju, već imaju svako svoju posebnu primitivnu, patrijarhalnu, dakle protomorinu kulturu. Т tu odmah treba učiniti ovu napomenu: civilizovani, koji govore {ugoslovemski, i koji sebe smatraju Jugoslovenima zato što čovore jezikom etničkih Jugoslovena, i zato što žive medju njima, greše, jer se narodi ne prosudjuju po jeziku već po kulturi, Jer nije Francuz onaj koji govori francuski već onaj koji ima osobine i osećanja Francuza, I gde bi bio Jugosloven onaj koji ničeg zajedničkog nema, sem jezika, sa Jugoslovenima: ni osećanja, ni misli, ni zadovoljstva, ni boli, ni navike, ni uopšte život, Gde bi mogao u isti red, u isti narod, rame o rame, da stane civilizovan gospodin uz protomorMmog seljaka! Ne mogu se istom rečju obuhvatiti najraznorodnije stvari: dva potpuno divergentna rada, dva: potpuno različita mentaliteta, dve potpuno odvojene duše, Onde gde imamo mejednake nijanse iste kulture govorimo o različitim narodima, jer govorimo i O Nemcima i Englezima kao o zasebnim narodima, A kako da ne smatramo dvama narodima dve grupe koje pripadaju potpuno odvojenim različitim kulturama! Svaka druga podela netačna je i nenaučna; praktički je, dabogme, korisna onima koji sačinjavaju u stvari državu i koji njome upravljaju, t, j. civilizovanoj mamjim1,

Glavne osobine civilizacije jesu: demokratija, kao pĐoslednja forma staleške podele; militarizam ; kapitalizam, i industrija, U istoriji razvitka kultura nailazimo na ove karakteristike tek onda kad ekspanzivna moć neke kulture naraste do izvesnog stepena, Dok je zemljište na kojemu obitava pleme, porodica, »klan«, ili uopšte manja ili veća dinamička zajednica, potpuno dovoljno za življenje i izdržavanje, u toj se zajednici ne javlja težnja za ekspanzijom, i me Javljaju se sve one pojave-pratilice koje docnije postaju neminovnom karakte-

392