Nova Evropa

рода, презирући и игнорујући све услове који воде његову благостању. ___ __—— i | Имало је, додуше, појединаца, познавалаца народне душе, који су бранили задругу, и који су тражали да се она одржи, несамо на корист постојеће привреде, већ и као постулат расе, традиције, и вековима освештаних обичаја. Грга Тушкан, например, рекао је у Хрватском Сабору (6. маја 1885), да ону сељачкој задрузи гледа најидеалније оруђе народне привреде, У новије време било је такођер неколико одличних поборника, задружне мисли, и сељаштва као извора наше народне културе, и међу нашим најобразованијим и најкултурнијим појединцима; потсећамо овде само на пок. Тих. Остојића, и на његов сјајни чланак о Сељачкој Демократији (у „Новој Европи“ од 1920 — 1, 14—19), те на учење проф. Турића (види и његов чланак у „Новој Европи“ Х, 113—118), који на једном месту каже: „Словенска је задруга пострадала под утицајем свакојаких научних теорија и туђих култура, које унесоше међу наш иарод учењаци и конфесије и туђа државна уређења. А кад то стоји, ... онда је могућно смишљеним планом повратити народу његов дух словенске задруге, и све запреке савладати снажном организацијом оних који могу да буду срећни само у моралном народу..." Али то су били изузеци, док су противници задруге били јачи и мн гобројни, — свима на челу баш правници!,..

Тек Светски Рат произвео је радикалну промену у мишљењима, и данас превлађује гледиште које је поставио председник Вилзон речима: „Сваки народ има свој закон, који носи на себи јасно и разговетно печат народног карактера, у којем се као у огледалу огледају живот и развитак народа“; или, како то још јасније каже Билинбр k {Be ingb оке); „Народи имају начела која чине њихове обичаје и њихов морал, Ова начела садрже у себи непобедну моћ, — она сач њавају онај народни дух који оспособљава за велике ствари“; или, како просто каже Ле Бон: „Права је улога закона, да кодифицира обичаје", Али то гледиште ипак још није прешло сасвим у уверења и назоре мислилаца и правних стручњака, — није још постало чврстим саставом једног научно израђена система о народном праву. Износе се додуше сви могући аргументи и свакојаке чињенице етнолошког, етичког, социјолошког, и историјског значења, који би били кадри да представе, например, задругу као онај привредни облик који најбоље одговара нашој у основи још једноставној а у суштини сељачкој култури, И сви ти разлози садрже у себи нешто тачно и истинито; па ипак они, ни сваки за себе ни сви скупа, не дају још прави појам онога о чему се ради. Јер ниједан од њих не погађа ствар посред среде, него је се тек дотиче, или прелази површно преко ње. Ниједан не захвата у суштину ствари, — у унутарњу структуру, у тектонику типичне сеоске куће,

387