Nova Evropa

и сеоског господарства, која се тако потпуно разликују у свему од варошких домазлука да у ствари с овима и немају, тојест и не могу имати, ништа заједничко.)

И органски, и по својим функцијама, сељачки је живот противан свакој промени, и у својој најдубљој суштини он је везан заједницом. За њега је потреба заједничког рада исто тако карактеристична као за несељака слободни уговор о раду: сељака спречава да се слободно креће (и то, несамо у чисто физичком смислу) његова привезаност за тле, баш као што се надничар без властите груде слободно креће и осећа нагон за кретањем, што условљава сасвим други, управо супротан, начин живљења. Не може се прихватити мишљење, да су власници и владајуће класе принудили сељака на привезаност за тле, ради својих интгреса, јер се не може принудно одржавати једно стање вековима; пре се може рећи, да је ова приврженост земљи и власницима добродошла и угодна, Та приврженост, која се одржала све до данас кроз тисуће година чак и у својим најкрућим облицима, спада толико уз само биће сељака и свих његових својстава везаних за земљу и крв, да је у њој уједно кристализацијона тачка свег његова деловања и рада, и да је то морала постати, И онде где се десило да је ова привезаност за тле распршена, на више-мање вештачки начин или присилно, целина се није растворила у своје саставне делове, него је само као целина потиснута у позадину.

Непознавање саме суштине једне привреде која је проистекла из природнога стања, те која је била продуктом природних процеса, изазвало је најкобније последице за целу Европу. Овај облик привреде, противан свакој промени, будући везан апсолутно за сам радни живот и за наслеђе, својствен сељачкоме сталежу, има функција које се не дају мерити нити проверавати економским вредностима, како су то механика и велики капитал пошто-пото хтели, већ које спадају у сасвим

У У бечком дневнику „Улепег Тавбјан" од 12. августа 1922 написао је Др. Хаберланд (Нојтав От, Нађемалћ) приказ на дело Др. Еугеније Голдштерн „Носћвеђатвауојк in Savoyen und Сташбупдел“ о једном народу који је све до данас „одлично сачувао у прастарим облицима живота ране фазе европског начина рада и морала"; у том приказу он каже; „Највећа особеност и најдреввији спомен живовања брежних котлина (Носћта[) састоји се у примитивном начину људског становања, које стрши у садашњицу као прави одломак Старе Европе, — то су станови у појати (5!а уоћпила) назидани по узору на станове у јамама („оћпбгибепагн "“)", Учени писац тешко да зна, да су у Босни оваки примитивни станови још веома чести, као и да је и иначе „Стара Европа“ — не на задњем месту у погледу резбарија и украшавања станова, као на северу Европе — код нас још у јеку, и да јој се трагови дају следити на све стране у класичним непатвореним видовима,

388