Nova Evropa

домове и носише ме на својим рукама. Таквијех веселијех данах више у животу видјет нећу. Ту ти бијеше и од овијех Србах који су се преселили у Русију и населили се у Малу Русију, кад их оно гоњаху ћесаровци под Маријом Терезијом. Међу овијема Србима било је и ђенерала, који се држаху поносито и јуначки, и не могаху се од мене одвојити, Не знам или је мене обузела већа радост, што тако дивне и честите Србе сретох у престоници силног Славенског Царства, или њих, који гледаху у мени младога Сираха из онијех сиромашнијех крша, То бијаху људи живи, ватрени, и поносити, Поглед и кретање те браће Срба опомињаше ме на старе србске банове и витезове, у којима ври србска крв, дише успомена славе и величине наше'." Онда прича епизоду о доласку неког непознатог Руса, који је Владици донео на дар једну повећу своту новаца. Проф, Лавров је утврдио, да је то био повереник грофице Орлове од Чесме, ћерке знаменитог победиоца у чесменској морској бици Руса са Турцима, велике добротворке тога доба, Поред других повољних резултата, Владика је донео из Русије у Црну Гору „штампадура"“ (штампарај, и слова, тако да је могао отворити прву у оно време српску штампарију на Цетињу, Међу првим публикацијама које су изашле из ове штампарије била је збирка "песама Владичиних „Пустињак Цетињски" (1834), која је пуна реминисценција на Русију и прожета одлучним русофилством, Позната уводна ода „Црногорац к свемогућему Богу" сведочи о томе, колико се Владика већ био добро упознао са руском књижевношћу, поименце са највећим претходником Пушкиновим, Дјержавином, чија га је ода „Богу“ и инспирисала у овом случају. Остале оде имају више политички карактер: док се Русија диже и велича до небеса, Турска се извргава руглу. Цару Николи [ посвећује Владика две оде; једну свршава

са стиховима:

„Здрав Славјанах буди Царе!

Сви противни за те маре,

Брани ђецу, те Славјане,

Њине пршти све душмане!" Прва ода испевана је „на дан рођења сверусијског императора Николаја Првог", и врло је карактеристична за наше

тему, па ћемо из ње цитирати више стихова, она почињу овако;

„О Славенство, штоно јеси од постања славно, дично ,.."

па прелази онда на сам предмет; „Данас ти је дан рођења

Николаја, твога Марса,

467