Nova Evropa
твог Олимпа цара права. Дан рођења пој Његова, скачи у вис, торжествуји...
“
Затим опева дела славна свога јунака, „прапотомка Романова“, па наставља:
„То све ради Цар Славјанах но, противни, Њему к ногам! Више сваког ти се радуј,
о велико племе руско,
које римским крачеш краком под управом Николаја; ...“
и свршава стиховима;
„А ми, што смо браћа твоја у планине црногорске,
те љубимо глас свободе,
у наша ће проста срца
бит паметник подигнути заштитнику наших правах, Николају Великоме,
и за вазда у њих стојат чист и пламтећ искреношћу како зраке сјајног сунца
у чистоме брилијанту.“
Његош поздравља и руске градове, руске реке, свеједнако у супераливу: „Шево рјеко, огледало људства, славом ти си извор огласила виш' но Дунај, Нил и Ефрат древни... Горди Париз и Стамбол надмени судбу су ти у руке давали..."
Москва, коју Владика није имао прилике да посети, разуме се да га је особито загрејавала:
“
„Ти си срце славенског племена,.,
Француска, која је Москву напала, приказује се — у песми „Орао и кокот“ — као „кокот“ (алузија на галског кокота);
„(Москва) рашћера кокоту пилиће, које грудма орлад не побише, оне живе у плјен ухватише...
Много касније (1846), у једном писму „Царском Друштву Историје и Старина Руских“ у Москви, Његош је опет с одушевљењем клицао: „Москва, мајка Царева, почетак величине славенске — непобедима стена, о коју се скрхала вели-
“
468