Nova Evropa

Де су људи „за муке рођени“, то је жалосна истина, али је доста слаба политичка утеха. Владика се свакако свесно и савесно трудио, политички и песнички, да се услед овог непобитног факта не помуте односи према великом словенском брату, малог народића који на уста сердара Јова (у , U many") Kaxe:;

„И ми Pyce xa' Opaby љубимо..."

У народу рускоме, и то несамо на врховима друштва постојала је одувек симпатија за словенску браћу, поименце и нарочито за Црногорце. Овоје хтео и песнички да прикаже Његош, када у уста кнеза Долгорукова (у Пепа) ставља речи:

we. TH први сам камен црногорски пољубио са братском љубављу."

(Чин ТУ, јављ, 1,

а -- . Сад сам само дихнуо ваздухом пријатнијем, а приђе нијесам ,..“ ” (ibid.) Многи су Руси, и као дипломатски агенти и као путници (например научењак Нил Попов, коме је владика Раде посветио на растанку топлу песму), својски радили на одржавању и учвршћивању узајамних симпатија, спомена на два путовања у Русију, поред животних по-

треба земље, изазивале су жељу у Владике, да још једаред походи Русију, Али му то није било суђено. Године 1848, он је покушао — као што је то добро познато — да изведе на широкој основи учешће малене Црне Горе у европској и свесловенској политици, Овамо спадају и Владичине везе са кнезом Александром Карађорђевићем и баном Јелачићем; али нарочито је важан предлог учињен од Његоша Русији, да и Црногорски Одред суделује у Паскевићевој експедицији против Угарске. Ова је замисао остала само на дипломатској преписци, али је свакако значајна и карактеристична.

г _ Дописивајући се стално са Русима, посвећујући им своје песме, шаљући у Русију своје књиге, добијајући и сам и марљиво читајући дела руске књижевности, Владика је посветио своју знамениту збирку „Огледало Српско" — „Сијени Александра. Пушкина“. Има нешто дирљиво и карактеристично у овој посвети лепих југословенских народних песама највећег југословенског песника успомени највећег руског песника и можда Словенства уопште,

Али да завршимо, Везе Његоша са Русијом — политичке, црквене, културне и књижевне — биле су обилате садржином, и од големе важности. |Њихово испитивање и проучавање вредно је и за Русе и за Југословене. Треба на крају спо-

471