Nova Evropa

Многи романи новога доба црпу материјал из драмских доживљавања ратне епохе, Тако, ратови легијонаша чине тему приповедака Кадена Бандровског и Струга („Одликовање за верну службу“), а ратове са бољшевицима на Мурманском и Пољском Фронту описивао је Евгеније Корвин-Малачевски (1922), и Зофја Косак-Шчуцка (Коззак-52с7иска), која је сјајно дебитирала са романом „Пожар“, у којем је приказан херојски отпор на бранику пољске цивилизације противу бољшевика, „Понор“ Сјерошевског описује истрајност пољског инстинкта у сибирских заточеника. Уопште, одашиљање ратних заробљеника у Сибир обогатило је приповедну књижевност новим егзотичним делима (Регапапа „Соетје]: „Каг-сћаћ"), — Криза власништва земље дошла је до израза у романима „Повест једног дворишта“ од Зигмунта Барткијевића, и „Затозепк!“ од Адама Гжимала-Сједлецког (Струтаја-Зједесји). Кризу интелигенције (несамо у Пољској) третира у фантастичном облику Ритнер (Тадецзх Виепет) у роману „Духови у месту“ (1921). Историјског романа — тако карактеристичног за старију пољску књижевност у ропству — нестаје готово сасвим.

У новије време јавља се у пољској књижевности веома иного превода из савремене иноземне књижевне продукције, при чему падају у очи брзе промене „моде“. Последњих година например били су у моди егзотични књижевници као Клод Фарер (Еагтете)ј и Џек Лондон. Резултат је — у овом случају не моде него потребе — једно скупно издање превода с енглеског Јосифа Конрада (Корзенијовскогј, који се у том облику враћа својој првој домовини, Противу превођења просечне вредности, или уопште непотребних, бори се „В:Бнотека Таштеа а Мођбја“, која издаје само преводе најодличнијих савремених писапа. Већ тридесет година траје тај рад, који је заменио старије и непотпуне преводе новим, и проширио утицај превода, а у којему — што је значајно суделују најодличнији писци и песници, међу којима су се неки посветили сасвим превођењу, као например Едвард Поренбовић (нов превод „Божанствене комедије" Дантеове, „Дон Хуан“ Бајронов, избор драма Калдерона, народна поезија) и Тадија Бој- Зелењски (Воу-2ејећ ји), који је створио већ читаву „Библиотеку Воу а" (досада изашло 90 свезака) сјајних превода ремек-дела из француске књижевности сада ради на преводу целокупне „Сотефе Нштате" од Балзака). Овакав савестен и уметнички рађен посао изазива жељу и у других народа да би се повећао број и квалитет књижевника који се одају превођењу, поименце и пољских дела, старих и нових, Да споменемо овде занимљив експерименат превода с пољског што га је недавно учинио професор свеучилишта Моуез у Berkley-y (Калифорнија); он је превео

527