Nova Evropa

„Књиге убогих“ од Каспровића, и у збирци Рејмонтових новела „За фронтом". Нова слобода мења дакако принципијелни карактер пољске књижевности, која са наступањем нормалних увета развитка народног живота напушта своју досадашњу пијонирску улогу. Још пред сам освит независности развила се била озбиљна дискусија о теми, да ли има могућности за нов процват књижевности, ослобођене од родољубиве пропаганде. Међутим, иако је после Рата, услед других прилика и пречих брига, донекле ослабио књижевни живот, наилазећи на знатно мању ресонанцу међу публиком, нема бојазни да ће настати потпун застој у стваралачком раду за који још увек има хране на све стране, И доиста су се нове књижевне тенденције већ појавиле, пре свега у поезији. ЈЊихови почеци сижу јошу ратне године: никли су нови књижевни часописи, који су истакли нове лозинке око којих су окупили младе таленте. Те нове лозинке преузете су добрим делом са Запада („Гагрошг Гаг!", експресијонизам, ит, д.. Оригиналнији и јачи песнички таленти јавили су се у варшавској групи која се концентрисала сада око књижевног месечника „Скамандер“ (од 1920). Нове групе опет наговешћују потпуну књижевну револуцију, под лозинкама футуризма, формизма, да коначно прихвате назив „нове уметности" („Алманах нове уметности“). Док представници „нове уметности“ опевају најрадије хукубуку строја и фабрике, у ритму велеградског живота, из града је побегао песник Емил Зегадловић, да би у непосредну контакту с природом и пуком покушао тражити вечне људске истине, те је створио веома личну поезију, оригиналну формом („Баладе", Роматов Безјках ке", итд.. Под лозинком „интроспекције“ (гледања у свој унутрашњи живот) окупио је и он око себе неколико младих песника (група „Czartak“), Али, поред „младих“, стварају још увек и стари мајстори „Младе Пољске" (Каспровић и Стаф); а, осим ових, заузима посебно место Макушински, обнављајући (понменце у својој „Песми о домовини") традицију романтичке пучке поезије. Роман, у уметничком погледу, није доживео знатних про- . мена. Од књижевника старијег поколења, поред Рејмонта и Берента, најживљи контакт с народним животом одржавао је Жеромски, указујући нове путеве развитку књижевности, те користећи се културним богатством појединих пољских земаља уједињених сада након толико година. Његов спис „Ветар од мора“, које је прво награђено дело ново-установљеном књижевном државном наградом (1925), важно је и у уметничком и у нацијоналном погледу, јер носи тон великог оптимизма, иначе код овог песника слабо познатог. Док његов последњи роман „Премалеће" садржи опет сурове опомене пред опасностима, које прете сада друштвеном животу народа.

526