Nova Evropa

Егзотична књижевност репрезентована је у овој перијоди Вацлавом Сјерошевским (Злегозхем5кл, рођен 1858). Али тај пољски егзотизам има свој специјални карактер. Сјерошевски је пропутовао Сибирију и крајеве далеког Истока не као турист, не као представник каквог владајућег народа (Киплинг у Индији), него као прогнаник, Упознао је из темеља сибирска племена, и у својим је романима опртао њихову тешку судбину, те и открио људске елементе који дремају у тим примитивним људима. Сјерошевски је уједно сликар мучеништва последњих пољских поколења пред Ратом. 7.

Истакнућемо овде још Вацлава Берента (рођен 1873), који «се јавља ретко, иступајући с делима дубоко израђена садржаја и цизелиране форме. У „Трулежи" даје поразну слику. артистичког декадентства на прелому столећа, док последњи му роман, „Живо камење“ (1918), доноси необични ускрс унутрашњег живота у Средњем Веку, са његовим контрастима и мистичним грозотама и с његовом чудном фантастичношћу, И Јосифа Вајсенхофа (Јбхе! Х/еузсгепћоћ, рођен 1860), који својим артистичким назорима није припадао Младој Пољској, а који у својим романима, вештачки компонованим, описује углавном живот виших и земљопоседничких кругова, у

На подручју савременог романа одликовали су се нарочито још и: Густав Даниловски (Рапомзј ји Андрија Струг („Подземни људи“, „Повест једног хитца").

ову књижевност преимућствено тужну и суморну, увео је нов тон Корнел Макушински (МаКизгул5:) са својом духовитошћу и шалом („Веселе ствари" „Романтична повест“, „Чудни романи“, итд.), која је наишла на срдачан пријем у публици. А

То би били угледнији писци из прве деценије овога века. Не припадају сви они „Младој Пољској“ у уметничком погледу; али, без обзира на програме, сви они дају слику веома богатог књижевног живота, и стварају дела позитивне вредности, међу којима има и неколико десетина правих ремек-дела, Свесни артистички напори код већине ових писаца, изразито настојање за великим композицијама, дали су потицаја знатном напретку саме књижевности, који се у исти мах осећа и опажа и на подручју језика. Следећа поколења нису још дала тако стваралачке индивидуалности, и не могу се мерити с корифејима раније епохе. 558) ij

Светски Рат, који је оживео све пољске наде, изазвао је веома богату ратну поезију и новелистику. У стиховима одликовао се нарочито Јосиф Мончка (Масхка), у прози Јулије Каден-Бандровски, који је описао херојизам пољских легија, и Едвард Лигоцки (роман „Самра и Мора“ 1916, из рата пољских добровољаца на француском фронту). Тутњава догађаја наишла је на најснажцији одјек у неколико стихова

525