Nova Evropa

свега живот, бујни живот разноврсних“ линија и боја, ! који опсервира с пасијом, удубљавајући се у људске масе и опа: јајући се општим покретима. У почетку је уносио у своја дела и одвише суров материјал, запажен и црпен у средиштима где је провео своју суморну младост: из света жељезничара и покрајинских глумаца (први романи; „Глумица“ и „Ферменти“). Одлучивши затим написати роман о Лодзу, центру текстилне индустрије у Пољској, отпутовао је онамо, и резултат опсервација од неколико месеца био је роман „Обећана земља“ (1898), у којему неколико десетина лица једно за другим де_ филују пред нашим очима, сви у јагми за златом и уживањем; оквир им је свима калејдоскопска слика великог индустријског града, иако ту још нема ни перспективе ни праве хармоније; Али се Рејмонт већ од своје ране младости интересовао за сељака, и након многих новела из сеоског живота реши се он да напише роман о сељацима, Тај га је план држао, и у току година изда он велики роман — епопеју „Сељаци“ („СМорг“) (1904—1909), у којему слика широким потезима живот сељака у оквиру просте и подесне композиције према годишњим временима; село и живот човека везани су у њему уско са целом природом, која је предивно описана. Одлично је пого= ђена у овом делу психологија сељака; али му општу вредност даје нарочито бриљантни стил, услед чега је његова популарност убрзо прекорачила пољске границе. Нобелова награда, досуђена овом делу 1924 године, унела је „Сељаке" и званично у ризницу светских ремек-дела, и изазвала је још неколико превода тог романа. Нажалост, у преводу се губи чар синтетичне стилизације пучких наречја, која је проведена кроз

цели овај роман, — Неочекиван је био Рејмонтов прелаз ка историјском роману. У трилогији: „М] дезрегапаит“, — „Последњи сејм Републике“, — „Инсурекција", насликао је он

последње године древне Пољске, све до Кошћушкова устанка, настојећи дати приказ свих слојева тадашњег друштва; Спремајући дело о данашњој религијско -етичкој кризи коју преживљује послератна Европа, умро је (5. децембра), неколико недеља након Жеромског, овај други највећи савремени пољски писац. Глас о његовој смрти стиже нам док ово иде у штампу.

Рејмонтови „Сељаци“ били су као нека синтеза покрета који жели освежити народну културу на пучким врелима. Напоредо је ишао исти покрет и у лепој, односно декоративној, уметности. Књижевност је култивисала пре свега планине Татре и Подхала. У то је доба писао своје новеле већ споменути Тетмајер („Ма skalnom Родћаја“), у којима сјајно описује већ умирући тип старих брђана с примитивним инстинктима и оригиналном етиком, Испод Подхала је и Владислав Оркан, који је написао епски роман о људима и природи из реда историјског доба „Стабла“ ,„ 1912), · | u

524