Nova Evropa

У таквим приликама, многима је у роману потпуно јасно да. се Русија неће зауставити на режиму Привремене Владе. „Ми нећемо избећи бољшевизму“, вели један од јунака; „Ви знате руску душу; она је јако удаљена од теорија златне средине, толико драгих нашим пријатељима Французима“. И гле, Привремена Влада, опсађена у Зимској Палачи, готово нема бранилаца. Женски батаљон и војни академци држе стражу. Ово гледа Лидија и мисли: „Да ли је Русија ту унутри (у Зимској Палачи)... Да ли је можда Керјенски Русија 7 Да ли ће бити Павле убијен за Керјенског који је побегао7..,. Ко је управо тамо у тој палачи 2: — социјалистички министри и буржуји, које нико не познаје!...“ Бољшевици су дошли на владу. Лидија опет говори: „Није могућно више излазити ноћу, јер пљачкају на сваком углу... Нико не зна шта му се може десити сутра... А ето,ми свиипак водимо овај исти сићушни, плитки живот, без маштања, само мало скраћен,,. У свему овом недостаје величине... Ми смо веома сићушни, мој пријатељу ! ,.. А најгоре је, што ја управо не знам ни како бисмо могли измислити нешто велико! , .." У њеној души живи. дакле, максимализам. Када лорд Дуглас проси њену руку, она та одбија мотивишући свој поступак у интимном разговору: „Да ли сте сигурни да Британија чини део оног света у којему живимо ми Руси2 Живот је за њих толико једноставан, толико целокупан, толико површан... Како све изгледа уређено тамо! ... Има готових одговора на сва питања.,."

__Семенов, који је веома далеко од овог расположења, објашњава свој прилаз комунистима на следећи начин: „Ја сам на страни оних који добијају, па сам зато и ушао у бољшевичку странку. Ако комунизам није могућ, онда ми нећемо бити комунисти, када будемо на влади, Али ми ћемо имати власт, власт у Русији, читав један свет за нас!,.." Он, уосталом, одлично схвата узроке успеха своје странке: „Ако ви. познајете нашу земљу, онда треба да разумете да је она уз нас и биће још дуго уз нас, јер ми доносимо овом чудноватом човеку — Русу, који остаје потпуно неразумљив за странце, две ствари које он највише воли на свету: Рус је, прво, склон апсолутноме, т, ј. ја се рђаво изражавам : он има зањ страст.,.; и друго, он је безумно загрејан за промене, или још тачније; „он воли преврат, преокрет свију вредности.,, А ми му доносимо и једно и друго."

Треба још нарочито истаћи као врлину ове књиге, да аутор готово нигде није допустио да му се поткраду оне смешне грешке у приказу спољашњих облика руских градова и села, руских обичаја и прилика, каквима обично врве романи из руског живота на страним језицима.

Рт, Алексије Јелачић.

567