Nova Evropa

или „посрбљавања“, хотећи да предмет учини приступачнијим нашој читалачкој публици тиме што ће га преместити у нашу. средину или преодети у наше стилско и језичко рухо. У таким случајевима, ако је успео, прерађивач није сам добар преводилац него је и сам стварач—песник или приповедач или драматичар —, и његове се заслуге мере сасвим другим мерилом. „Голишан", о коме је овде реч, спада у таке ретке успеле прераде, адаптације туђег оригинала, доследне покушаје да се туђе дело преведе несамо на наш језик већ и на наш народни стил, да се пренесе у нашу средину и у наше појмове, у наше народно схватање, „Голишан“ чини утисак дела написана на нашем језику, што значи да је у овом случају „посрбљивање" успело.

Може, дабогме, бити говора о томе, да ли је Г, Н, Пвијановић био увек срећне руке при избору појединих речи и имена, и читавих обрта, хотећи да што више избегне дословном превођењу и да се што „народскије“ изрази, и да ли је у проналажењу српског, нашег, еквивалента за енглеске, несамо речи и изразе него и појмове и токов. мисли, претеривао или промашао; исто као што се може, напоредо, говорити и о многобројним бриљантним појединостима, правим „згодитцима“ (почевши од самог наслова), који обилно надокнађују за омашке и промашаје. Али, то је сасвим споредно. Сваком, и најсавеснијем преводиоцу деси се да погреши, било на који начин или у којем правцу; а когод је преводио зна из искуства колике су могућности да се падне у клопку, и колика су искушења да се не погоди увек клин у главу, У колико већој мери важи то за слободан превод! Међутим, то је тако незнатна ствар, да се у сваком новом издању даје поправити или избећи. Главно је, и једино важно, да ли цео превод одаје способна преводиоца; а, код слободна превода, да ли је преводилац у исти мах још и довољно изразит песник и стварач7 То је очигледно овде случај. Н. Цаијановић је, судећи већ по овом једном свом преводу који нам је познат, рођен преводилац; и више него то; он песнички осећа туђе дело, и уме да га песнички пренесе на наш језик, и да створи од њега нешто ново, или бар нешто што се чита као ново, оригинално, писано — како већ рекосмо — на нашем језику.

Добар превод много је лакше утврдити него добру прераду ; т, ј. превод се даје и зналачки испитати, те упоредити с оригиналом, док се добра прерада више осећа него стручно утврђује. Ко тражи дословно значење појединих речи и обрта оригинала у слободну преводу, тај чини исто, или слично, што и критичар који, оцењујући песму или песме, не допушта песнику да се одмакне од постојећег речника и свакидањег начина изражавања; они ће, наравно, наћи да је превод наказан, односно да песник булазни којешта, У ствари, они су

570