Nova Evropa

Univerzitetu u Čikagu, — raspravljala: »Nekoliko · političkih problema savremene Evrope«, medju njima na prvom mestu: sHrvatsko pitanje«, pa »Makedonsko pitanje«, pa »Današnju situaciju u Bugarskoj«, pa pitanja Erdelja, Madžarske, Austrije, Male Antante, Narodnih Manjina, i t., d,, sve pro= blemi koji se neposredno ili posredno i nas tiču. Koliko je nama poznato, samo je beogradska »Pravda« (krajem septembra) donela nekoliko opširnijih izvoda iz ovih rasprava {»iz Amerike o našoj državi«), a neki drugi listovi zabeležili su, prema stranim novinama, da je na Konferenciji učestvovao od strane Italije poznati fašistički senator {»grof«) Antonio Cippico, te da je »govorio protivu naše Dalmacije«, kako se to od njega · moglo i očekivati, A ipak su te ovogodišnje diskusije o našim problemima, i cela ovogodišnja Konferencija, kao uopšte ove konferencije Političkog Instituta u Viljemstaunu, tako važna i zanimljiva pojava, da bi se o njoj valjalo dobro voditi računa, i načelno, odnosno znanstveno, i s praktičnog gledišta, tojest kao o jednoj savremenoj ustanovi čije raspravljanje odjekuje već danas nesamo po celoj Americi već i po prestonicama Evrope, a koja danas-sutra može biti od presudnog ulicaja na rešavanje pojedinih političkih pitanja Која зе nalaze pred medjunarodnim sudovima. Na tim konferencijama stiču se, naime, istoričari moderne istorije i poznavaoci medjunarodnog prava i političk:h nauka cele Amerike, da — u pr:sustvu, i uz saučešće, svojih uglednih drugova i zvaničnih predstavnika iz Evrope i celoga sveta — podvrgnu diskusiji i kritici aktuelna pitanja med unarodnog interesa, da bi se pravilno postavili problemi i istakle činjenice pre nego što se pristupa njihovu rešavanju, Vodjstvo ove ustanove je u dobrim rukama, a biti predsednikom pojedinih »okruglih stolova« smatra se već sada naročitom počašću medju korifejima nauke u Americi, za koju se počast uostalom treba dobro pripremiti, Tako je spomenuti G. prof, Šmit, пеposredno pred Konferenciju, došao u 'Evropu i proputovao u tolku od 2—3 meseca one zemlje o čijoj se politici imala povesti diskusija za njegovim »stolom«, — da i ne spominjemo bogatu literaturu o svim tim pitanjima, koju je temeljno proučio, a o čemu imamo dokaza u olštampanu izveštaju sa Konferencije (na nekih 300 strana), koji je sastavio Dr. L, Stifel (Steetel), vanredni prolesor istorije na Univerzitetu Minesota, Iz toga izveštaja prenećemo ovde, uglavnom, »Hrvaftsko pitanje«, onako kako ба je prol, Šmit izneo na diskusiju pred ostale članove svoga »Okruglog stolae,

U uvodu, G. Šmit ističe, koliko je »hrvatsko pitanje« izgubilo od svoje oštrine i važnosti za inoslransivo, otkako su se »sporazumeli« G, Pašić i G, Radić, te otkako su obrazovali zajedničku vladu, ba prelazi onda na početke ujedinjenja, ! па

544