Nova Evropa

стрепи душа и јежи нам се кожа: — погроми, Реч пуна визија, прикупљених из свих лутања дугог развоја човекове мисли. Колико се је пута поновило то у дугом низу векова овог чудног људског бића, и колико се је пута пожалило да се је опет поновило. А нико од оних којима је успело да се задубу у суштину те појаве, нико није могао да се отресе гађења од људске гомиле, која — у чудној повезаности са неким тајним силама — постаје без сопствених мисли и без наслеђених и научених осећаја за туђу бол, па пушта да је воли нека невидљива и скривена рука, која у гажењу туђег добра и проливању невине крви тражи спасавање своје моћи, свог престижа, и свога богатства,

И када се повратимо мислима у ову нашу кућицу, кад прелетимо преко свега оног што се је догодило, и што се још догађа, и када се уверимо да ће — ако се настави оваково руковање јавним добрима, оваково дељење и присвајање, оваково рушење а не грађење, и оваково сејање збрке у свим појмовима о правима и дужностима човека, грађанина и држављанина, — да ће, велимо, морати доћи до једног још већег моралног и социјалног слома, онда није далеко разумевање и оправданост наше бојазни, Ко плаћа рачун за неваљале подвиге и за злочиначке пропусте 2 Колико пута инстинкт масе погоди правога, а колико је пута заведен противу невинога 7 Ако је тачно да се човекова дела редовно понављају с његовим обнављањем у вековима, тада није тежак одговор на питање, ко ће понети крст на својим леђима Изрећи ову мисао до краја, држимо да је потпуно сувишно; али је зато утолико потребније зауставити се на оном другом, главном предмету нашег излагања. Јер чему непрестано скривање истине, и чему празни разговори, кад је реч о нама као о неким изабраницима7 Они који знају бројати веле, да те „мањине“ чине 4 целокупног нашег житељства. То је прво; а друго је: да се оне налазе у компактним насељима, и то већином на периферији ове наше државе. И онда даље; оне запремају најплодније пределе; и напокон; већина их је, по вишем образовању и по радној вредности, далеко одмакла од осталих суграђана. То су набрајања. Нису потпуна, али су довољна. Иза овога долази увид у географски положај ове наше државе, и заустављање на свакоме од њених суседа, те сналажење у све добре жељице тих суседа. То умара, је ли, и одвише је сухопарно; признајемо, — али у ствар треба ући дубље и проблем треба претрести са свих страна.

У ствари, ми смо све обишли, а још нисмо ни ушли у само питање, Јер, што су то управо „мањине"“2 Колико их има који се позабавише, особито у последње време, овим питањем; а да ли сте чули и од двојице исти одговор на питање 7 Него, то није ни потребно, Дефиниције су сувишне; тражи се