Nova Evropa

(а блатна земља је и био),

и вечноме сунцу, —

у времену славе,

где Исток се са Западом брати; пи у врховној ћете победи откупишти, на концу,

целовиту душу

на њену извору живота.

При падању вечери и лишћа,

као бледи листови, моји одилазе снови; дижући се као валови:

одилазе у смирају сунца,

тражећи —

искупитељицу слободу. МИГУЕЛ ДЕ УНАМУНО

(из књиле „Роезтаз“), (Превео са шпањолског, Б. Р.) и

Don Kihot u savremenoj evropskoj tragikomediji.

(Ovo poglavlje, izvadjeno — u odlomcima — iz Unamunova dlavnog8 dela »O trafičnom osećanju života kod ljudi ikod naroda«, stoji kao najtipičnija i najdrastičnija njegova duhovna — religijozna, filozofska, i lirska — ispovest, dde je sintetički povezano sve Što sačinjava celovitu Unamunovu ličnost, Nije dakle tek puki slučaj, da ga je on postavio kao »za ključa k« svome delu,

Prevod je radjen po odličnom i od Unamuna pohvaljenom talijanskom prevodu G. Bekarija ({Beccari, izdanje »La Voce« 1924), naporedo s originalom na španjolskome jeziku (»Biblioteca Renacimento«, Madrid, 1913),)

»Glas vapijućega u pusltinji,-« Prorok Isaija, XL, 3.

Nakon malo godina otkako se naš gospodin Don Kihot uputio po Španiji, ispovedio nam se je Jakov Beme {Boehme, »A urora«, pogl, XI, S 75), da ne piše istoriju ispričanu mu od drugih, već da je i sam besno sudelovao u borbi, u kojoj je često morao da bude pobedjen, kao toliki ljudi, a malo dalje nadodaje (5 83), da mu, makoliko se morao izvrgnuti gledanju sveta i demona, ostaje ipak za budući život nada u Boga, kao svakome Кој: ћобе da se izloži pogibelji i neće da se odupre Duhu, Pa tako ni ja, kao ni ovaj Kihot nemačke

174