Nova Evropa

BILBAO.

Bilbao! Snažni i nemirni grade, sine morshogs zagrljaja sa gorama, Polevho ponosnih frgšovaca, ognjište duše moje, dragi Bilbao, — tebi, bao suojem severu, obraća se moje srce, bad ofpočiva na zemlji. Ti, fi si mi ga stuorio.

Kolihbo puta, grleći fe samim jednim pogledom sa vrhunaca ArPande, šćućurena u dubini fuvoje uvale, zahvaćena po fuome Plancu ocu, holibo puta u rasmafranju faho nisam osefio Баро protiču izvori moga detinjstva i baho se duša moja Phupa u vodi večnosti i ofpočinba!

A fi nisi grad ofpočinba, nč, nisi, fi hoji si se borio Proz vehove sa Gospodom, doh da nisi pobedio u дићи, Рао Чо ба danas pobedjuješ; fi, Rhoji si otišao da fražiš frgovine u suvabu zemlju, i koji si suqhkoj zemlji odneo gSvoždje tvojih бота; #, Бој: si propatio u gradjanshim ratovima, i hoji si se horojsbi bacio na život trgovine i industrije.

Ко је, hao fi, znao da se bori u fim hrvavim borbama #780vine i industrije? Ko je, hao fi, napučio brodovima morđ, i otvorio, u sama suoja RPrila, boreći se s morem, zaklonište za brodove celoga sveta?

Ti si posejao fvoje sinove po celoj Španiji, neba bi razotPrili dubine i izneli na svetlo rudna bogatstva hoje one čuvaju. 1] ja se nadam, da će i od tebe doći othrivači i prosvetitelji pokopanog duhovnog bogatstva.

Ne priznaje је se, i ogovara fe se, Bilbao moj; ne vole fe, jer fe se boje. Ti si još za njih, za druge, zašonetha i misterij. Jer H, bratah na rečima, a dug na delima, govoriš malo, — radiš и #15.

Stolefna je tišina oPružila radjanje našeg bisbajskog duha, i narodi brbljavci i feafralni drže, da nismo rebli zato što nismo imali šta da rehnemo. Nismo h t eli da govorimo, da ne rehnemo, Pao oni, stvari prolazne i lagane. Stideli smo se toga.

I taj stid, taj veliki stid, što je, hao боохаепа Bora, ležao na našem snažnom jezibu, taj će stid iščeznuti, had srce, nabrehlo veličanstvenošcu našega života, učini da jezih rashine goru.

Iz tebe, Bilbao moj, iz febe ima da potehu izvori duhovne snage. Treba se olresti onoga sueta što prelražuje i slaže reči, da uspava srce podražujući sluh. A mi, tvoja deca, na delo! naše reči neba budu gvozdene reči, »reči delđ, a ne reči izrehđ«.

Stari prijatelj, Tirzo de Molina, govoreći o našoj Bishaji, rehao je, »da radi njena guoždja, Španija uživa зроје г1аго«. Међа se dodje dotle da se rePbne, da radi naših reči Španija uživa svoj duh.

Ima još mora da ва se prodje, ima još zemalja da ih se othrije, i buda da se odnesu i iz hojih da se izvuhu nove vrste dobra, — ima još sveta.

172