Nova Evropa

И зато је она још од првог дана, када је пароброд Тршћанског Лојда „Впоп!“ искрцао нашу списатељку у Гружу, и она стала да се бочи са свим оним нашим очајно флегматичним или безумно арогантним царинским и полицијским властима, марљиво одмах дохватила своју „поје-боок" и помно бележила утиске, критицизме, идеје, догађаје, После се настанила у пансијону „Драга“, или у тако неком другом пансијону „првог разреда" са сличним именом. Излазила је редовно да лута градским улицама, и да „опажа“. Посећивала је интересантна места, Ишла да види нов Мештровићев споменик Рачићима, ишла на сеоске светковине по околини, — и бележила је, бележила, о руским избеглицама у пансијону, о балеринама и старом генералу, о донским туристима, о једном црногорском поморском капетану са федералистичким тенденцијама, о Др. Вукашину бољшевику из Брда, о Србима и Хрватима, и о Хрватима и Србима. Све то ми врло добро можемо да назремо из ове њене новеле, што ју је недавно објавила у Лондону под насловом „Бело Уточиште".

Та новела има свој сиже, али ћемо њега оставити за напослетку. Има и сувише „локалне боје“, — свака је страна скоро пуна података о богато извезеном оделу приморских, херцеговачких, и бокељских сељака, пуна извештаја о народним обичајима, народним карактеристикама, о оној урођеној сељачкој конзервативности што се тако припијено држи старих навика и источњачког жанра. А све то, зацело, толико интересује енглеске домаћице после доброг „брекфеста“ ! Затим је ту плодно и издашно поље и за социјалне проблеме, у свој овој нашој поратној С. Х. С. атмосфери. Но ту, најзад, наилазимо ипак и на једну новину и интересантност, Јер је ова књига један тако усамљен пример, у свој тој страној литератури о Југославији, да се ствари представљају нимало тенденцијозно, нимало агентски, симпатизерски, било за ову било за ону страну. И зато је, мора се признати, доста пријатно када се чита једна оваква књига где се о стварима говори сасвим незаинтересовано, па ма то иначе било и „рше English",

Норма Лоример сматра да је цео Европски Рат био један узалудан напор, напор који је донео доста добра али још више зла. То је њено схватање изражено на много разних начина, кроз уста њених личности из новеле. Истина је, да је идеја нацијонализма на много места тријумфовала. Словени су се ослободили мрског и туђинског јарма. Они сад могу слободно и до миле воље, како то она вели, „да певају своје народне песме и да машу својим нацијоналним заставама“. Али погледајмо факта, погледајмо економске, социјалне, привредне чињенице, и то погледајмо их анализаторски и трезвено, како то може да гледа један Енглез, који се може исто толико да загреје за ма чије балканске аспирације колико и за какве

294