Nova Evropa

туркестанске диње. И у тим очима, например, Далмација је само и грдно изгубила са реализацијом своје нацијоналне слободе. Место оног некадањег аустријског рада и реда, дошао је наш мурдарлук и оријенталски нехај. Она поређује некадању Далмацију, живу, богату, уређену, угодну (бар за туристе), и европски дотерану под аустријским режимом, са овом садањом Далмацијом, где путнике сретају сваки час груба полиција и неосетљиве царинске власти, где смрди тако опоро каплар-Живкова чизма, и где се нехат, онај балкански јавашлук, разлио као плесан и све умртвио. Она описује разне згоде и незгоде, као например полазак поштанског аутомобила са Цетиња, који је приморан да прекине вожњу насред пустог друма. за Котор, ноћу, зато што је његов шофер случајно при полазу пропустио да види има ли довољно бензина у резервоару |...

То све може да изгледа нама, навиклим у „нашим приликама" и на много горе ствари, као ситничарење, тражење длаке у јајету. Али то све може, и мора, бескрајно да узбуди једног окорелог западњака који се научио на сасвим другојачији ред и систем, и који зна да све то не мора тако да буде као што ето у нас бива, Разуме се да се ту, и нехотице, намеће расно поређење, и да том приликом „словенска душа“ не пролази баш читаве коже,

Изгледало би стога као да ова новела Норме Лоример не испада баш најбоље по Југославију; а нарочито би морала да буде трн у оку свим „државотворнима“, и то утолико пре што су њени критицизми у много чему оправдани, и што она не пише малицијозно већ има око и за добре ствари тамо где их види, Нарочито је главној и најсимпатичнијој личности ове новеле, Јунис Ирахер, на чија уста се вероватно изражавају идеје саме ауторке, нова југословенска држава једна сасвим индиферентна ствар, без и мало привлачности као систем, као државна целина, — мада врло пријатна у детаљима и издвојено од државне машине, Њена је непосредна импресија, одмах иза првог сусрета при излазу на копно са жандармом на мосту, како „он хоће да покаже плавокожој странкињи, чију народност не може да наслути, и чије податке из пасоша није у стању да прочита, како је он Србин!... Она не треба да заборави чињеницу да је, за првих година Рата, Србија задржавала поплаву немачких ужаса, И њој треба да се покаже како је један Србин —- Србин, док су друге народности у том новом пентрално-европском краљевству просто тек Југословени!,,."

На другом једном месту, она опет изјављује како „нема ни труни осећаја ни за једну од тих малих држава, за те бедне мале автономије изграђене из искасапљене Аустро-Угарске, Ни мрве симпатије! Оне су састављене од народа који су нашли најпре згодно прибежиште у Угарској или Аустрији, па им је

295