Nova Evropa

троване разним пропагандама. Тај је антагонизам још увек јак, поименце и у Енглеској и Француској, према Немцима. Јунис Ирахер и Филип Маден, две главне личности као што рекосмо, британски су поданици немачког порекла. Њих су њихови родитељи још као децу довели у Енглеску. Својом спољашношћу, својим манирима и животним навикама, они су сада у ствари више Енглези него Немци. Али рат не прашта ником његово порекло. Имања њихових родитеља упропаштена. су, док су они сами имали да прођу кроз шибе мржње, сумње, и презирања ради случајног греха свога рођења. Они су приморани да крију свој идентитет. Узимају чисто енглеска имена. Покушавају да живе у једној сасвим непријатељској средини. Врата Немачке су им затворена, јер су постали британски поданици и за време Рата нису побегли из Енглеске, — а Енглеска, њихова нова отаџбина, не да им зараде, одузима им и задњи комад насушног хлеба чим се онде где су запослени каквим случајем сазна за њихово право порекло. Велика | Британија је сад, након Рата, и иначе тако пуна незапослених, — зашто дакле трпети да зарађује какав „прљави Немац“, кад је толико чистокрвних Британаца на улици без места7,,.

Нарочито силно пати због тога Јунис Ирахер, То је девојка необичне лепоте, љупка блондина која потсећа на мале маркизице од порцулана, аристократских навика, истанчаних осећања, и снажне индивидуалности, У њој се рађа револт противу Рата и света, противу људи и људске лажи, и тај револт има с времена на време своје бурне ерупције. Она се најзад реши да потражи прибежишта ма на ком другом крају света, па оде ма где, само даље од Енглеске. И тако она долази, као најмљени компањон једне богате Енглескиње, у Дубровник, у то „Бело Уточиште“. У томе она види неку чудну игру судбине. Дубровник је био кроз толике векове прибежиште и заклон невољницима и гоњенима, Био је то још од оних дана када су коринтски Грци бежали из своје ново засноване колоније у Епидауру ка оној римској тврђавици у којој је био зачетак доцнијег Дубровника, да ту потраже заштите од барбарских Словена и Авара, У Дубровнику се некада заклонио и Ричард Лавјег Срца. Ту је прибегао у своје доба и Деспот Ђурађ Бранковић, А баш данас је то прибежиште толиким руским избеглицама. Па тако у њега стиже и Јунис Ирахер, да се ту под јужним сунцем и у сенима кипариса одмори мало од грубости живота и од људских неправда,

Али ту она затиче Филипа Мадена, који је тако исто Енглез немачког порекла као и она, једна тако исто поносита и у себе затворена природа као и она, а и разочаран животом, затрован мржњама, срушених илузија и пун неког укоченог и слеђеног очаја, који му не допушта да ма и за тренут

298